Школски лист

- 60 —

0 ДУШЕВНИМ БОЛЕСТИА *) (Наставак.) Врсте душевних болести. Душевне болести је врло тешко уочити, јер се оне лагано и постепено развијају, тако, да болест дуже времена може постојати, без да ју околина болесникова примети. Знаци душевних болести јесу: тајанствена забринутост, гужно расположење, разна привиђења и маштаније, које болесник у машти својој ствара. Почнимо с незнатнијим душевним бољкама: Површност — недостатак удубљивања. Непотпуно знање, које не продире у суштину ствари, не истражује узроке, већ се задовољава привидношћу. Мана површнога човека је у томе, што мало мисли. Расејаност наступа, када у један мах летимично посматрамо више предмета; али ни један пажљиво не посматрамо. Према томе у место да је пажња усредсређена, она се развлачи час на једну час на другу страну. Докле може да дотера расејаност, о томе би могли веома много важних примера навести. Тако нпр. о чувеном уметнику Бетовену, пише један савременик ово: „Једнога дана ручао сам у једној гостионици. Наскоро дође Бетовен, који се такође у истој гостионици хранио. Пошто остави шешир и огртач, седе за. један усамљени стб, и рукама се ухвативши за чело удуби се у мисли тако, да и на поновљена питања послужитељева никаква одговора није давао.... Од прилике после по сахата, нагло устане, извади новчаник и дозове послужитеља.— „Шта? Зар да платите ? па нисте ни ручали!..." „Шта? па зар ја нисам ручао?" проговори Бетовен зачуђено и изађе.... Туаоглавост или што се обично каже рђаве памети. Тупоглав тешко схваћа што чује или чита, и ако схвати брзо заборави. Велики философ Кант за последње две године живота свога није био у стању познати ни најбоље своје пријатеље, па и само своје име је заборавио. Уображавање је обмана маште, када мале ствари увеличава, и за Факт држи све оно, што је само уображење. Зонешеност (фантазирање) наступа, када разум не може да обузда машту, и када се ова не руководи њиме, него је сама себи остављена. Виши степен занен1ености назива се сањалаштвом, лудовањем. Простота је ограниченост разума. Прост врло мало може да схвати и има веома мало јасних појмова. Глуаавост — бенаштина је природна слабост разума, слаба маниФестација душевна живота. Глупав једва схвати и најпростије *) Види: 2 Уаг§а МШа1у: А ћам пете1ез. II.