Школски лист

наукама да буде адвокат; те полажаше свенаучишта у Пехпти, Прагу и Бечу и ако га је већма срце вукло природним наукама. Зато кад год му се даде прилика, тркнуо би на медички Факултет да тамо предавање слуша. Бавећи се на мађарским гимназијама у Халашу и Пожуну а за тим и на свенаучишту у Пешти, упозна се с мађарском књижевнонгћу која му омили, те из ње вештим преводима пресађиваше у нашу књижевност песме: ПетеФИЈеве, Цуцореве, Гарајијеве и ђулајијеве, а уз то изда године 1857. „Толдију" од Арања, затим год. 1860. „Витеза Јована" од ПетеФије, а кашње 1870. Арањеву „Толдијину старост". Проучавајући и немачку књижевност преведе Боденстетова „Мирца-СхаФИЈу" и друге источне песнике, као ХаФиса, те их изда нод именом „Источни бисер" 1861. а „Мирза-СхаФију" године 1871. У то време умре му отац, а како је матер још пре изгубио, с тога дође, кући те се бавио само о појезији, шиљући песме у „Српски Летопис", „Седмицу" и хрватски „Невен". Колико је Јовановић ве1т онда као песник изишао на глас, најбоље нам сведочи исказ Јаше Игњатовића тадањега уредника „Сриског Летописа", који у једном књижевном прегледу вели: „да је уз Николу ВоројевиКп, млади Јован Јовановић, најбољи песник српски." У педесетим годинама такозвани Баховски апсолутизам, (самовољна владавина: државном полицијом, аустријскога минисгра Баха), из бојазни да се не би појавцли револуционарни појави од 1848-ме године, стеже у кврге сваки слободнији покрет у народу, те цензуром окова и дух човечји тако, да никаква књига, никакви број новина не смеде угледати света пре, него што државни надзорник штампе, — цензор, своју приволу на то не изда. Кад је то неприродно стање пало, када кроз до сада подвезане жиле народног организма проструја нов живот, а Српство одахну осетивши се слободним, настаде живахност и бујност на свима пољима народнога бића. Друштвени живот стаде се развијати у српском народном правцу; окова решени дух, одушевљеним песмама и прозом даваше књижевности снажнија полета. Ј)ачка омладина са свенаучишта Пештанског, Бечког и Прашког долазећи о распусту кући, приређиваше зборове, беседе и села на којима је говорима, песмама и декламацијама будила у народу свест. Уведе се народно ношиво, говорило се чисто српски без мешавине туђинских речи, играле се народне игре, а на место Францускога кадрила играла се српска четворка ..Даница". Па као што пред