Школски лист
6
чито истакавши: какво место он у песништву нашем као лирик и хумористп заузима и чим је, управо, заслужио да га свеколики народ српски тако слави и уздиже? Бићу богато награђен, ако многогатоване слушаоце и слушалице о песничкој величини нашега „Змаја" толико убедим, да у то потпуно верују, као што сам у то свагда веровао и ја, на и читаво (Јрпство, које се дивним песмама његовим за пуних иедесет година заносило и одушевљавало. I. Змај Јован Јовановић.*) Змај Јован Јовановић родио се у Новом Саду 24. новембра 1833. од оца Павла и матере Марије, рођене Гаванскове из Србобрана (Сентомаша) у Бачкој. Отац му беше сенатор а кашње градоначелник вароши новосадске, кога као човека веома добра и поштена сви без разлике поштоваху. Кад је Јован Јовановић био дете, најрадије слушаше народне, јуначке песме; па како је знао читати пре, но што је у школу пошао, то су му песме биле најмилије читање. Славни песник српски Сима Милутиновић-Сарајлија, путујући око 1840-те године из Пеште у Београд, сврати у госте Јовановићевим родитељима, с којима још из давнијих времена у пријатељству беше, те пробавив овде неколико дана, кад се спремао да одлази, опрости се са свима у кући, само хтеде још и малом Јоци „збогом да каже"; али Јоцу, као уз пркос, нигде да нађу. Тражише га на све стране и једва једном нађу га у неком куту шћућурена где је заспао. Сима не даде будити дете, саже се те га пољуби, метне му своје снажне руке на главу, подиже очи к небу и рече: „да Бог да био песник". Јоца онда беше око седам година и родитељи га, као дорасла за школу, одведу у први разред српске народне основне школе. Свршив основне школе у месту свога рођења, стане полазити ту и гимназију али је не доврши, већ настави у Халашу а заврши у Пожуну, где је и испит зрелости положио, који се у то доба по читавој држави уведе. Већ као гимназиста почео је да пише песме и то с таковим успехом, да би од његових „Првих покушаја", као што сам песник своју првенчад назива, песма: Пролетно јутро коју је 1849. као младић од 16 година написао, могла и ком старијем песнику на дику послужити. То доба првог песниковања му протеже се све до 1852. год. кад нашем младом песнику беше деветнаест година. Свршивши гимназију, ода се Јован Јоваковић, 410 нарочитој жељи својега оца, правним и државним
*) Материјад за животопис из говора: Мише Димитријевића. 1874.