Школски лист

— 84 -

Годипе 1862. преузме уредништво сам у своје руке, те још уз то покрене „Јавор" и не слутећи зар, да ће из њега садељати гусле уз које ће запевати „ђулиће" своје што ће му име да овековече. Како су ти ђулићи Змајеви посгали, дозволите да вам гто сећању своме онако летимице испричам. У кући Мите Нешковића, садашњега државног надзорника школа у Хрватској, становала је породида Личанинова у које беше кћи Розина, ваљда скраћено име од Еуфрозина — Јевросима, коју је — Розину — Змај после у Ружу прекрстио. Уз Миту Нешковића сушколника нам из полугимназије новосадске, купили смо се ми другови његови, а с нама опет пристајаше девојчице то из куће то из комшилука, нашега доба. Међу тим девојанама беше и ЈГичанинова Розина, која се са сестром Нешковићевом Павом спријатељи и посестри. Појавом Кнежевићеве позоришне дружине, а доцније и оснивањем српског народног нозоришта у Новоме Саду, склописмо ми ђаци српске гимназисте добровољно приказивачко друштванце, те саградисмо у Нешковићевој кући себи арену. Приказиваће се Стеријини : .Ајдуци" и још неки шаљиви комади. На приказу ..Ајдука" сва нам кућа беше распродана, ]ер улазница беше два десетака. У публици видесмо Змај-Јову, 1)уру Јакшића, који је у то доба ту у кући становао ; па онда Косту ТриФковића, ТСосту Рајића, Лазу Костића и сву нашу осталу интелигенцију и прваке народне. Одушевљени толиким родољубивим одзивом, одлучисмо, да не поделимо чист приход између себе, глумце, него да све што је на благајни пало, дадемо као прилог српском народном позоришту. У „Српском Дневнику" 1862-ге или В-ће године има о томе спомена. Змај Јовановић као рођак Нешковићу, обилазећи почешће своју тетку а Митину матер, могао је виђати Ружицу Личанинову у нашем друштву као швигарицу, те је се као такове у ђулићима својим и сећа. Ти си онда дете била, Ја те нисам ни познав'о, Кад сам снив'о цветак неки, Цветак, кој' сам обожав'о. и даље, у другој песми: Девојчице, немилице мала Што си моје срце оковала ? Но прави постанак „ђулићима" беше овај. Једном се разболи Митина сестра Пава, коју је Личанинова Розина као сестру