Школски лист

— 88 —

Етапс1ра1лоп с!еб \Уе№еб 181, сПе Еће. Сг1иокНоћег Випс!, сЈег ОаИе (Јаз Наир1, сНе СгаШп (Јаз Негг 181!■' Но ваља да саслушамо и друга мнијења. (Свршиће се.) ПШСЕТОГОДИШБШ учитељско-васпитачког рада Јована Димовића учитеља у Тријесту. Августа месеца т. г. навршује се пуних педесет година, од како уважена старина Јован Димовић, заслужни учитељ православне српске црквене опшгине у Тријесту, неуморно и са пуно љубави и оданости дела у врту науке, крепећи и учвршћавајући млађана поколења у православљу ; развијајући и јачајући у њима свест србињску; богатећи, оплемењавајући облагорођавајући им ум и срце — спремајући их тако, да буду прави хришћани, ваљани Срби, поштени и добри људи. Дуги је то низ годана — половина столећа. Период је времена то знаменит, који често обухвата собом век једнога човека, а како тек драгоцен мора бити тај дуги низ година, када га један човек проведе у благородном и пожртвовном раду, у служби свете цркве и милога нам народа. И заиста ако ништа више, али рад такав заслужује признања и то велика признања. Свет и узвишен по сврси својој, скроман и тако рећи неопажен по маниФесгацији, рад учитељев, не може стећи славе, великих одличја ни огромних новчаних награда, али оно што му нико и никада одрећи не може — нризнање, одати му мора свако. Па и јубилар наш, врли и честити учитељ Јован Димовић, са пуно прала заслужио је да му не само родољубива општина тршћанска и његови ученици, којима је он душевне очи отворио и на пут светлости их извео, признање ода, већ. Је заолужио, да му и српски народ с призвањем на сусрет изађе, њему, који је кроз педесет година у опште, а кроз пуних четрдесет у самоме граду Тријесту, ту у мору туђинштине, будио, ширио и крепио свест и љубав према свему оном што је православно, што је српско. * Јован Димовић, од другова названи Стари, родио се у Гргуревцих у Срему 15. децембра 1826. године. Отац му бејаше трговац, а мати свештеничка кћи из Сусека. У месту рођења свршио је