Школски лист

Епар. Шк. Одбор Пакрачки давао је тридесетитројици приправника бесплатан стан у Интернату, петорици уз снижену станарину од 1 ф . месечно, а осморици уз станарину од месечних 3 ф . (Ван Интерната становало је ове године само 5 приправника.) — Један приправник уживао је Финанцијалну стипендију од годишњих 200 Фор., а двојица су добивала потпору од славне Вуковарске Штедионице и то један у износу од годишњих 200 Фор. а други од год. 100 Фор. — Осим тога имало је више приправника мањих потпора с разпих страна. Здравствено стање приправника било је с малим изнимкама врло повољно. Болесне сиромашне приправнике лечили су бесплатно кр. кот. лекар г. др. Петар Јовановић и опћ. лекар г. др. Јулије Најман. Школска се библиотека увећава сваке године, тако, да до сада у свему има 926 дела у 1385 свезака у вредности од 1147 Фор. — За допуну Физикалне збирке добио је овај завод у овој години из Клирикалнога Фонда своту од 405 ф . 60 новч. Ш. Г 0 В 0 Р што га је о проолави педесетогодишњице Змаја Јована ЈованоВИЂа, у великој дворници орпске учитељске школе, на дан цара Константина и царице Јелене у Сомбору 1899. год. држао Мита КалиЂ проФесор. (Свршетак.) Једном маленом народу, који још ни половину просветног, политичног и културног напретка достигао није, морају све чињенице помагати да у борби за опстанком истраје; јер ако му за рана не стану крепити оне снаге којима се једино напредак у народу постизава, то ће овај брзо у борби с јачим такмацима подлећи. Па како је између свих помагачица за народно напредовање: књижевност једна од понајважнијих, то код малога народа, — бар док себи самосталну екзистенцију не извојује, — књижевност треба да буде тенденциозна. И сам велики немачки народ у осамнаестом веку, чак је и појезију потребама својим прилагођивао, све док је није генијални Гете уза тенденциозности решио, изрекав начело: „да уметност сама себи цел бити мора." Па и добар део нашег народног песништва, Јуначке наше песме, служиле су идеји ослобођења срнског; јер су развијале осећај побожности, славиле јунаштво, истицале прегоревање самог себе, подизале понос и снажиле карактер народни ; све врлине, без којих се никаково велико дело ни замислити а камо ли остварити не да.