Школски лист

— 140 —

„Па да чујемо!" „Има једна болесг, којој је име катар, — па ако је и женскога, ето Катарине!" „Таман ! Аферим!" У властитој КЛОПКИ. Ивица и Душка свађају се, која зна боље њемачки. Душка се руга Ивици, да се вазда помете, гдје треба да се рекне „1Нећ" и ,,Сп'." Ивица се брани, да није истина. Говоре дакако Бизмарковим језиком па ће Ивица овако доказати, како је сигуран у њемачким падежима: Чујеш, Душка, уепп Јсћ шсћ! §;е§а§(; ћоМе, с1а§8 1сћ пјсћ! асћ1а§еп ^егае, 80 8сћ1а^е Јсћ Бјг §1еЈсћ !"' „Г)Јг! Бјг!" ускликне Душка сва весела и славодобитна, да је ипак она. имала право. Писмо. У малога Јове бијаше лијепо псето, а звало се „Игро." Што год би Јово пожелио, у сваку би игру „Игро" драге воље с њиме пристао; ако хоћеш трке, вике, рапорта — све то „Игро" свршава без умора, без досаде. Једном су Игро и Јово били сами код куће, кад им изненада у госте дође суседов Марко, а они удри у троје — трчати по соби, па се ловити уз крик дјеце и лајање псета. Они тако тамо и амо лети, поскакуј — гони „Игра" — док се не деси некако, те Игрина грава грунн у стаклена Јфата и разбије окно. Јово и Марко остадоше скамењени, као некада ЈГотове жене ступ од соли ■— и баш се -у тај најкобнији час отворише врата — а добричина дјед ступи у собу и види незгоду. „Ко је кривац?" запита одмах. Јово и Марко једногласно окривише „Игра!" А дјед ће: „Оад ми ваља дакле Игра оптужити кано кривца. Треба да напишем писмо..." „Како писмо ?" упита Марко. „Писмо на суд, да жандари дођу по „Игра," па да га одведу у затвор. Оамо сад не знам, како бих адресу удесио..." На то се Јово пожури ; „Ја знам дједе — ја знам — треба да се овако напише: „На господина Игра, пса код господина Добринића!" И ствар је била ријешена. Соломонски Суд. Евица и Љубица дошле су, да се туже. Евица тужи Љубицу, да јој је узела једну пгодвезицу, па сада тврди, да ју је она наплела. Љубица се брани, да је све ово потвора, јер да је подвезица њезина. Мара је одвјетник Евичин, а Зорка Љубичин. Шта сад? Ствар је замршена... §. вели „да је онај, који било преваром, било лукавштином или насиљем отме туђу ствар, крив злочина крађе." Али која је крива? Е — не ће Бог него право, па тако и учитељица. Она узе подвезицу, подигне