Школски лист

— 139 —

још само то наводим, да сам био 42 године учитељ и покрај учитељства 2 године уредник „Школског Листа" и 47* године овдашњих српких основних школа управитељ. Више сам пута од ововарошког магистрата био новчано аотпомогнут и једанпут од министарства. Такође још једанпут од министарства са 100 Фор. те сам с тим ишао на Бечку изложбу. Најпосле добијем од магистрата годишње 800 Фор. а од наше српске православне општине 200 Фор. доживотне милостиње као мировине. У осталом никад се ни у какву политичну ствар нисам упуштао, никојој партаји нисам припадао, јер сам држао да свака партаја свом српском роду добра жели, само што се у мислима не слажу; једни веле овако Је боље за народ, а други онако ((^ио(; сарПа, бепвиб). У велико пријатељство и познанство ни с ким се нисам дубоко упуштао, ни на кога нисам мрзио и незнам да сам кога за пријатеља имао. Написао својом руком овај животопис октобра месеца 1899. г. Теодор Дими*.

ПШГОГИЈА У ПРЛКСИ. (Свршетак). Колосална инверзија. Кад дође испит пред врата, онда су пуне руке посла. И најлошије ученице онда уче — уче, — а најбоље се натјечу, која ће коју надвисити. У тој свеопћој јагми лако се посрне. Па тако је било и ономад. Викторија говори о животу Бранка Радичевића, и као да јој је овај говор особито драг, — сва се поносно исправила и намјестила лице — таман, као да је сасвијем стална и без бриге, да не би знала, па заче овако: Бранко Радичевић родио се на Броду у Оави —, умјесто да је рекла: у Броду на Сави! — Колосална инверзија! Згодан примјер. „Е дјецо — ништа лакше, већ од мушких имена у њемачком језику начинити женска. Узмите само мушко име и додајте словку „ине" и готово! Н. пр. Клемент Клементине, Адолф — АдолФине, ЈозеФ — ЈозеФине, Иаул — Иаулине итд." Дед Славице ти један примјер! А Славица одгука: „Аугуст — Аугустине, Алберт Албертине !" И док још она гуче, већ се тамо из пошљедње клупе испиње мала Дора, да и она зна примјер.