Школски лист

— 138 —

(опет ту) Дембелски вилајет, а уредник је наслов променио и написао „Поп Илијин вилајет," а ту је разумевао неког владику, и више што на ту Форму написао сам, на и шараде, логогриФе и ребусе. Ево нешто од тог: Наш славни сабор у Карловци. — Иишта није постојано. — Српче шаље сестри писмо. — Дружица; и друго којешта. Пробао сам да и „палиндромон" какав напишем. ал нисам могао. — Иокушавао сам да напишем и какво позоришно дело, ал' не штогод нз какве историје или приче, и што је било пре хиљаду или више стотина година, или да сам штогод из своје главе измишљавао, као што се обично таква дела пишу, него сам само оно писао, што сам сам чуо и видио, и што је у истини било; али у драматургији, као што ми рече неки господин, — који је и сам драматург, — мора се којешта и замишљавати, дотеривати и додавати и што је истина и што није, и што није било и што можда неће никад ни бити; а мени не подноси писати оно, што у истини није било осим каквог нревода. Написао сам и једно надгробно слово кнезу Михаилу*) и то само покушаја ради у том жанру писања, и на позив проте Захарића, да један од учитеља говори слово при освећењу Фундамента Н. Садске нове школе такође написао сам слово, ал' неимајући дрзновења да га изговорим пред публиком, дао сам га учитељу Угљешићу, и он се најпре био примио,да га изговори, али му се после учини срамота и стидно, да туђе дело и састав говори, врати ми га натраг, те је прота своје слово говорио. Да кажем и ово: Једном приликом нађем се с Вуком у манастиру Опову,**) и при полазку мом кући он ме запита, знам ли од куд долази то име: „Урош." Ја му одговорим да незнам, ал' у себи сам помислио : можда долази од мађарског иг (господин) с наставком 08, као: агоз од аг; ћатоб од ћат • а824а1о8 од азгШ, 1ака1оз од 1ака1 и т. д. ал' какву би аналогију имао српски језик с мађарским ? Био сам накупио и неке речи за Вука, што се не налазе у његовом речнику, ал' му нисам послао, јер од како ми је велика кћи умрла, никад нигде ником ништа нисам писао. 0 мом приватном животу нећу ништа да пишем, јер се моја сиротиња, невоље и жалости никог не тичу. али ипак овде

*) То сам слово доцније са словом митрополпта Михаила сравнио и видио сам да смо се у мислима скоро једнако слагали, јер као што сам ја иа једне стихире у Триоду навео ове Христове речи Јудеом : „Људије мои, что сотворих вам, или чим вам ст>жих" и т. д. то сам исто и у његовом нашао, па у другом многом даље којечем слагали смо се.

**) Ту се десила и Милида Стојадиновића и Вукова кћи, која је мени и Рајковићу показивала своје цртеже.