Школски лист

- 137 —

Предузета је дисциалинарна ствар учитеља В. Ст. и окончана казном губитка учитељског места у целоЈ митрополији. Сви еписи поднеће се ех оЉ) министарству на развиђење. Спорна ствар иремештаја учитеља у Сентомашу упућена је пред надлежни Форум, пошто је досадањи поступак из разлога ненадлежности укинут. Поред горе навевеног решене су врло многе молбе појединих лица и обављени су разни текући цослови. ,,Бр."

ТОДОР ДИШИТи (Свршетак.) Но умирењу оног бурног времена пише ми мој пријатељ Илија Берић да дођем у Војводину што и учиним и — р08<; 1о1: Са4а ас УЈС188Иис1Јпет — станем као писар код областног суда у Новом Саду. Ту сам са Јованом Хаџићем, доцније варошким капеганом, живећи у једној влажној соби заједно с њим Француски*) учио, а Јаша Игњатовић, познати романсиер, познат ми још из Сентадрије, научио ме правилно читати и произговарати. А кад ми се већ досадило по којекаквим ^умезима и влажним собама живити и потуцати се, и да у тој судској струци без правничког знања нећу ни дошта доспети, него до века и у старости од најмањих чиновника остати, заиштем и добијем упражњено учитељско место у Новосадској Аљмашкој школи. Ту сам написао опет један српски и један славенски Буквар, извадио сам из старог и новог завета многе наровопоучне изреке за читанку, славенски текст са српским преводом. Писао сам чланке у многе ондашње новине ал' ништа политично, нити сам кога вређао или с ким полемику водио, а писао сам и у друге повремене и белетристичне листове по штогод, али безимено. Само нешто да наведем у Срп. Нар. Листу: „Баснословље нашег простог народа." — У „Седмици": Живот сиромаха сељака у Банату. — У Шк. Листу: Житије св. Параскеве и св. СоФије са њене 8 кћери. (Ово је превод и извод из Славенског). У „Јавору" Путовање учитеља Петра Јелисеића у Пешту и натраг. У „Комарцу" (мислим) како Мајурци вино продају, и превео сам

*) У француском језик}' наравно нисам могао до такве способности и савршенства доћи да би ми внање тог јевика временом какву материалну корист прибавило, нити сам имао придике да се у говору упражњавам, него ми је само ва 8абаву служило. — А што за француски језик кажем, то би скоро могао казати и за латински, јер врло редко дала ми се кад прилика да што латински проговорим.