Школски лист

— 149 —

може, нити мора, а нити хоће своју главицу да мори размишљајући и расуђујући. С тога дакле никада не дајимо детету готов и обрађен материјал, већ му ставимо на расположење срества, помоћу којих ће и само у стању бити обрадити извесну ствар. Дође ли у шкрипац шта да ради, — принуђено ће бити да размишља па ће се и умети испомоћи. Дужности детиње никада не треба други ко да врши, већ оамо ваља да му при вршењу истих помаже; не уступајмо му нашега разума, већ помажимо и руководимо његов где и када је потребно. Пружајмо му руку помоћи, али му крила не сасецајмо. У колико је дете у стању само себе испомоћи, у толико устрањујмо од њега спољашњу помоћ. Не стојмо му вазда. за леђима, дајмо му да осети, е имамо поуздања у њему. Из реченога не сљеди, да дете треба на сваком кораку хвалити и 1,еличати. Чиничо ли то, падамо у велику погрешку, јер ћемо га тим начином учинити сувише самопоуздана и горда. Али исто тако не падајмо ни у другу крајност, а та је, исмевање и ругање над погрешкама и невештином детињом; овим би побудили у детету непоуздање у себе, и то би га учинило страшљивим и неодлучним. Како је учење рад слободне воље, настојавати морамо, да дете, све оно што од њега захгевамо, чини добре воље. Насиље је у овом погледу најопасније среотво. Корист саморадње је од неоцењиве вредности, као што је од непроцењиве вредности и штета, која наступа усљед недостатка саморадње. Саморадњом се душевна енергија дивовски развија и њоме се удара темељ будуће самосталности. Нема опаснијег и штетнијег начела, по развитак душевних способности, од начела неких педагога, које веле: васиитач је све, а васаитаник ништа! Другим речма, дете је бездушна материја, с којом васпитач може по ћефу поступати, као грнчар са наквашеном иловачом. Таквим начином стварали би автомате, на које нам хвала Богу, у ово просвећено доба, није потреба. Ово је уједно и понижавање човечјег достојанства, јер је и дете човек, те према томе и оно има своја права, која ваља поштовати. У сваког детета, које је на нерад осуђено, душа закржљави, изгуби своју еластичност, воља се разнежи, а разум се улењи. Вечите узде, као тешки окови спречавају, обуздавају му делатност