Школски лист

152 —

,,Ре(;егћои8е и , „Еаг1 о! Тћапе1'§ ћоибе" и двије главне и веселе гостионе и концертне дворане! Г ј Огс ! 8ћаЛбБиг1 и кнез Еаи(1егс1а1е, па и други велики људи по чину и сталежу становаху у тој улици. Осим тога поставио је Милтон велику васпитну важност на грађанске врлине појединца. Бити добар грађанин и домољуб то је прво, што Милтон од својих васпиганика тражи. „Само је онај човјек потпуно васпитан, — вели он у својим писмима — који је добар грађанин, који је праведан, веледушан, радин и заносан за потребе свог народа". „Тјесногрудни су људи -— непоштена чељад, — вели на другом мјесту, а на трећем опет: „Памет је под врховима пера". Један, од најмилијих аФоризама Милтонових је овај: „Чувај се непријатељеве преваре и пријатељеве зависти. Ово је двоје најопасније, да поквари добро срце младићево". Ево неколико његових ријечи у оригиналу: „I са)1, ШегеЉге а сотр1е(:е' апс1 §епегопз есЈисаНоп, т^1сћ а тап (;о рег!огш јибИу, вкШМПу агк1 та§паштои81у а11 Ше оШсеб ћо(ћ рпуа1;е апс! рић1Јс, оС р1асе апс! ^аг". Милтон је велики пријатељ свеучилишта. Он је тражио да у сваком већем мјесту отворе свеучилиште заједно са интернатом. Ту нека се младеж и тјелесно и душевно храни. Храна нека је обилна, умјерена и здрава. Што младић радо учи, само оно нека му допустиш да изучава, силити га ничему не ваља. Ово је рак-рана свих времена. И тјелесним вјежбама посвећује Милтон у својим писмима обилну пажњу. Мачевати, пењати се, јахати, пливати, трчати на леду, ходати на далеке шетње — свему тому ваља за рано навикавати младеж. Морнарство је од велике користи. Нипошто не ваља заборавити да младиће обогатиш практичним наукама о бродарству. Милтон критизира школе и свеучилишта, јер почињу не са стварима. које су практичне и које занимају, већ са „интелективним апитракцијама логике и метаФизике." Посљедице овога нужна је мржња ка књигу и науку, узмите к тому још друге будалаштине у научним методама, па ћете разумјети, зашто толики воле лијенчарити и дангубити него задубити се у књигу, вели Милтон. Милтон почиње свој васпитни посао у намјери, да учини велико добро своме народу, а почиње га изучавањем језика. Модерни језици велико су богатство оном који их умије. Ко умије језика лако си присвоји умно богатство свих народа. Милтон је сваком