Школски лист

— 153 —

згодом то истицао, о томе ииоао и говорио. Он је настојао, да се граматици даде одлично мјесто у школи, па правилном изговарању туђих ријечи, тако да дијете не говори туђу ријеч енглеским устима, већ да усвоји тачан изговор онога народа, чији језик учи. Покрај изучавања модерних и класичних Језика тражи Милтон, да се и аритметика не занемари а уз то још да се негују и елементи геометрије. Религију иде такођер у настави Милтонове школе знаменито место, а тако и историју. Његова је школа на тај начин стекла лијеп глас. Особито је то привлачило свијет, што је Милтон у својој школи изучавао са младићима и агрикултуру велећи: „Тћеп ђоокзоп а^псиИиге бћоиШ ђе 81исЈЈе<1 Сог тб^апсе, а8 са1)и1а1ег 1о8иши1а1;е т(еге81: Јп гига! риг8и1<;8. Уз ову науку неговаше и земљопис и природне науке. Милтон захтијеваше такођер, да младић проучава сву историјску психологију од Аристотела и ТеоФраста и „нриродна питања" о којима расправља Плиније Солон и други писци. Архитектура, музика пјевање, сликање и пјесништво неговало се помно у његовом заводу. Крај свих тих наука још је било у наставном плану доста времена посвећеног изучавању моралног добра и зла, па студијама економије и политике, те конституционалне историје почем од времена Мојсијева до Англо — Саса, који су освојили Британију. Недељом и сваке вечери учила се теологија и црквена повјест. Ако је који од ђака врло даровит нека учи и јеврејски Језик, те калдејски и сирски ! Који је ћак то све проучио онај је зрио за учење велике свјетске историје, за опширно пјесништво, драме и за класике. И ово није доста, да прочита, већ ваља да учи што више на памет и то са правилним изговором и са грациЈом. У највишим разредима Милтоновог завода учила се реторика и поетика. Ко је свршио тај завод, могао Је рећи, да је прави центлман, да ће бити способан, да користи своме народу. Није чудо, да их није било много, који су све то били кадри свршити и проучиги ! Није чудо, да су неки намјерице игнорирали великог Милтона као васпитача, шта више да су тврдили, да је сав тај његов васпитачки систем непрактичан. Милтон је сам имао велико мњење о свом васпитном раду, он је сам о њему рекао, да је то најбољи и најплеменитији пут до савршенства. Његове су наставне методе биле с малим изнимкама