Школски лист

— 27 —

Разуме се да ири овом предмету сви ученицн уче ее заједно, но зато ииак саветно је према нотреби и оделито ноучавати ученике нојединих разреда у оном паставном градиву, које наставна основа нронисује за поједине разреде. * На послетку има се овде још приметити, да ваљан и добар учитељ на такозваним каталозима пре св. литургије сваке недеље и нразника чита и тумачи са својима ученицима апостоле и св. јеванђеља, те тиме, наравски у многоме доприноси, да му се учепици што више приближе смеру учења уопће науке вере у основној школи, као што то и прописује Наставна Основа, издана 1895. године од Шк. Савета. (Наставиће се.)

ГОБОР 0 СВ. САВИ. У сомборској основној школи говорио Павле КоњовиЂ учигељ. Високоиречасна Госиодо! Милостше Госаође и Госиођице! Поштована Госиодо! И онет смо се искупили, да се винемо духом у оно старо доба, кад је — као што песник Змај каже —• наша слава била, да охрабрени и оснажени опда бујним животом народним, који је толико плода донео, погледамо у дане неизвесне нам будућиости. Искунпли смо се, да се винемо у доба, кад је живео св Сава. И сећајући се дана тих, прелећемо у духу све Фазе ондашњег и доцнијег народпог и његовог живота, који је као луч светлио кроз толика сретна и несретна поколења. После многе борбе постизава народ под Немањом своје једипство, а св. Сава нолаже то јединство на трајан и снажан темељ, стварајући норед снажне државе снажну цркву. И дела Немање и св. Саве тим боље нанредују јер су обојица мужеви крвљу тесно везани. Рођен на простолу као син Немањин и ако не најстарији, однегован беше, да временом може ионети круну. Но Богом му би друго суђено, Бог хтеде начиниги од њега својега војника — и заиста св. Сава постаде, па и целог века свога остаде војник Вожји. Он бежи са сјајних владалачких дворова у светогорске манастире и овде прима скромнп монашки чин: Тако постаје од Растка Сава; том примеру следује на скоро за тим и отац му који у сгуденичкој лаври прими име Симеона • затим одлази сину своме, где подиже велељепни Хилендар , који још и данас стоји, као дивно сведочанство културне способности ерпског народа. Побожност његова и даље га вуче — он у два маха похађа света места и враћајући се но други пут у домовину своју умре у Трнови 12.*) јануара ! 236 год. Тело му би пренесено у манастир Милешево, где ое хранило до год 1594. кад га Синан-паша однесе на Врачар и ту спали. * * * Дан смрти св. Саве пада на 14. јануер. Спорна је само година, јер неки тврде да је св. Сава умрћо 1236. г. а други 1235. године (в, Вуловића, Руварда, Станојевића). Ур.