Школски лист

— 28 -

IГа земљама, гдо је жинео народ сриски додиривао се Исток и Заиад — и као о златпу јабуку отимали се о њега Рим и Визаптија. У том тешком положају спасло је народ српски од брзе нроиасти једино мудро држање, но коме су с обе стране чували самосталност своју али пе водећи ни с једном силом отворено непријатељсгво. И када Срби примише веру од Грка чуваху се да им се са вером не натуре и осгале грчке установе, те зато новедоше борбу против свега што би ишло на ушгрб српској самосталности — ноименце стадоше се борпти иротив грчке хијерархије. Нпродпа црква у народнпј држави — то је била девиза, која Је са св. Савом победила. А што је девиза га живела у народу — лако је разумети. Је ли могао грчки епископ, коме народ сриски беше потпуно стран и по духу и по језику, разумети тежње тога народа и по томе пригрлити интересе његове? И били потиуна била тешко извојевана самосталност државе српске да јој енископе, поглавице црквене из Цариграда шаљу ? Свети Сава је разумео ове интересе народа српског а увиђао је да поред отраних енискона ни вера не би могла вршити свој спасоносни задатак. Он чини дакле сасвим но жељи народа срнског, када је отишавши у Никеју-ондашњу пресголницу грчкога царства испословао тамо одобрење самосталне српске архиепискоиије и што би другом тешко пошло за руком, постизава св. Сава , окружен нимбусом свога високог порекла, које му је на све стране нута утирало и срца освајало. * * * Са оснивањем српске архиепископије ступа српска држава у ред самосталних културних држава. Благотворни утицај оснивања архиенископије српске осећао се у спољним и у унутрашљим одношајима младе државе срнске. У међу народнпм одношајима својима српска држава се епанцинује од штетног византијског уилива, и одржавајуНи са грчком црквом једино јединство у православним догмама, ослобађа се у управном погледу сваког мешања од стране Грка. Неће више Грци епископи бити органн у рукама лукаве Византије, којој је не народна црква била згодно средство однарођивања. А исто тако и нападајима од стране рпмске цркве боље је умела одољевати прква на народним основама Још од благотворнијег утицаја био је р&д св Саве у унутарњем погледу. Вожја реч, слушана са усана Срба архиЈереја продирала је у срца народна. И гле — јеретици се обраћају правој вери, и мрђу свеиггенством и народом развија се узајамна љубав. Нидећи на челу цркве своје мужа, који се одрекао круне, те —■ по општем мишлењу света — највећега блага земаљскога, народ верује у идсале религије и нригрљава вгру православпу 7 тако силно, да му она у току времена постаје норед језика најбитније обележје. Православна црква иостаје народном црнвом. * * * А у каквом је одношају црква са државом ? Да ли остварују ћи своје идеале, те две важне чињенице друштвенога благостања долазе једна са другом у сукоб? Познаје ли стара српска историја борбе између цркве и државе, са каковом се на западу сретамо ? Не! Св. Сава створивши народну цркву, створио је између цркве и државе ону хармонију, која је на западу непозпата.