Школски лист

— 122 —

шених иитања т. а. сократског метода. Али она је нешто позитивно, које је прво нужно детету казати, па да оно о њој штогод знаде. Ну ту не стоји посве онако, да је материал за учење на памет у религиозној обуци преогроман, и ако је до душе с обзиром на позитивност наше религије учење на памет нужно. Прави и озбиљни педагог не ће у том наћи камен спотицања за успешан рад свој, већ на против увидиће огромну моралну и материјалну корист од праве религиозне обуке хришћанске младежи. А ко љуби свој народ, тај ће свим силама настојавати, да би сва племенита ризница науке Христове шго потпуније народу иредана била; јер то је капитал, који приноси богате проценте. Време и место, које су добили ограничењем религиозне обуке, новији педагози употребили су и попунили су осталим предметима, који сад уведоше се у народну школу. И ту се указа трећи основни принцип рационалистичког гледишта, које придајз једнострано значење интелектуалној страни и умножењу знања. „Најближа задаћа народне школе састоји се у том, да би деца добила одређену меру научних и практичких познавања, а потребе данашњег времена дижу ту меру доста високо", тако се наиме новији педагози изражавају у том одношају. Ми не говоримо сада о оним школама, које иду за вишим сврхама и којих се ученици налазе у згоднијим породичним одношајима; већ говоримо о обичним народним школама, које посећују деца средњих и нижих сталежа, који и сачињавају већину народа, те који дакле треба и да служе за мерило свега образовања. Често се у наше доба чују жалбе, да се предмети предавања распоређују и увећавају тако. да све то не одговара ни животном положају, ни будућем позиву ученика, нити схватљивости и способности к преради дечијег ума, и усљед тога подвргава се опасности постојаност целога и темељитост најнеопходнијег знања. У опће, остављајући на страну, многе примере грозне крајности, морамо споменути бар само то, да реалне науке, нарочито природне, у свези са апаратима и коленцијама. често заузимају толику опширност, да је врло близо опасност штетне многопредметне учености и наравно крајње површности, са њиховом познатом морално врло сумњивим последицама. Новија педагогика битно је кренула напред методику предавања. У тој методици с тога мисле наћи ограду против споменуте опасности. Но ми сви знамо добро, да само непрестано понављање и вежбање осигурава нас у духовном владању знањем. Позната изрека: герекШо ез(; гаа!;ег а1а-