Школски лист

— 123 -

сПогит т. ј. понављаље је мати наука, јесте изрека, чију истинитост знају и признају сви, а она има у великој мери свој значај и за народне школе. И никаква метода не може заменити такове вежбе. Сасвим је природно, да према томе како се увеличава број предмета, оно што је најнеопходније, ■ као читање, писање и рачу нање (и не говорећи већ о катихизису, црквеном Богослужењу, појању и Библији) при томе силно .страда и постаје непотпуно и несавршено. С разних страна и то не једанпут изношени су приговори, да је у последње време школа одвећ заостала у најпростијим, али најважнијим предметима, а нааме ; читању, писању и рачунању. Један ре$еренат, на једном пруском генералном конгресу признао је то јавно, и ако му је до душе протуречио министар просвете ; на слични начин изразио се и један реФеренат на конФеренцији у Штетину, и између 45 школских надзорника с њиме не беху сагласни само тројица. 16 ) Ми овом приликом показујемо само на Факта у немачком народу, али их не ћемо подврћи суђењу. Како је код нас у том погледу, знаће добро сви, који у пракси озбиљно служе педагошкој науци ! ВАСПИТА&Е ЖЕНСКИМ. Једно од најважнијих питања новије педагогије јесте васпитање женскиња. Па вредно је и достојно је о том питању говорити, јер свима нам је врло добро познато од каквог је утицаја жена на друштво и околину, па и на само људство. Ипак је још много њих, који не одобравају и противни су позиву женских, што га оне врше на свеопште добро породице и народа. Не одобравају, да женске могу у друштву заузети ма какав самосталан положај и да се посвете каквој струци ученој. Такови иду за тим, да у срцу женскиња убију морални напредак, а убити морал код њих, значило би пропаст нашу, јер жена морално не васпитана у највише случајева је од штете а не од користи према својој породици и околини. 16 ) Већ одавно саоменути Хармс у својој пастирци (Кил 1834. св, Ш. стр, 100) говорио је лепо о резултатима школе на овај начин : ,.Ја слободно иска8ујем, као истинито то, да школе у опће не дају оно, што се очекиваше од љих још пре тридесет година и о чему се толико лармало пророчким тоном Нису се испуниле наде ча! ни у научном одношају и не говореки век о моралном и религиозном. Гласници нове школе обећали су за кратко време препородити цео наш народ помоћу школе ; а у ствари, и ако је с једне стране младеж и постала нешто боља, то с друге стране постала је много гора." У новије доба често се чују слични гласови, а због силног умножаваша предмета предавања и узвишавања образовпе сврхе, а на грдну штету темељитости основног и неопходног знаља.