Школски лист

— 121 —

само дисципдином закона, већ упоредо с тим мора бити и обнављана проповеђу о благодати Божјој у Христу. Баш усљед сјединења те две стране, хришћанство је и постало великим васпитним средством по човештво. И према томе, како оно служи силом васиитања човештва у Божјој руци, тако исто треба оно да буде и сила васггитања младежи у рукама учитељским. Прави учитељи знају, какова огромна сила васпитна по школу налази се у Хришћанству, знају, дакле, да религија мора бити душа школи. Али да би у истину таковом била, она мора бити не само основ свега васпитања, већ и сама мора у предавању заузимати најзнатније место. 14 ) Базедов је хтео увести неку посебну религију за школу, А та мисао игра врло важну улогу и у Дистервега. 15 ) С обзиром на онај силни утицај, који Дистервегове мисли имају на учитељске кругове, не треба се дивити, што и данас још у многим главама ниче мисао о посебној школској религији. Али мисао је та не једанпут отрпела пораз при дотицају са реалношћу. Школа не може имати никакове друге религије осим оне, коју исповеда сав народ. Прилазећи и сами том-е гледишту, представници разгледаног правца стараху се, да бар ограниче обим религиозног предавања, да би тиме добили више времена, за друге тобоже неопходне предмете предавања. „Народна школа, — веле они — у данашње време захтева виши степен знања и спреме." С том сврхом пре свега и беше знатно ограничен религиозни материјал, који се учио на памет. Тај захтев старали су се обично да оправдају показујући наравно с грдним увеличавањем, на превелику масу религиозног материала, који се тобоже само на памет учити мора. Хришћанство је, истина, позитивна религија, која се састоји из Факата и учења Божанског откровења, каје је заиста нужно унутрашње усвојити, али која у исто време веопходно је нужно прво знати и изучити, да би их могли унутрашње усвојити. Када би она састојала се у опћим цртама т. зв. природне религије, коју ми од природе носимо у себи, то би је могуће било развијати у детета и помоћу вештачки уде14 ) На крају живота свога Фридрих Велики уверивши се о неопходности по добро и срећу народа — ширеље и јачаље хришћансве религгје — овако је говорио: „Најбољу победу своју ја бих дао, кад бих могао религију и морал у народу моме опет подићи бар на онај степен, на ком сам их нашао кад сам на престо ступио. Ја сад врло добро и потпуно схваћам, шта сам све требао у том погледу чинити. А Француски фило8 оф Кувен рекао је : „човека чини моралним не образовање, већ васпитање, и то пре свега религиозно васпитање," док велики Гете рече: „Све што ослобађа нам дух, а не даје му силе да влада над самим собом, делује ио добро и срећу нашу убитачно." 15 ) Види у Вацг, — Отш깧е (1ег Ешећип&з1ећге стр. 34?. и даље.