Школски лист

)

— 120 —

/ У свези с тим стоји такође и основни принцип ла^кног оптимизма. У новијој педагогици врло радо шири се девиза: „развитак сходан с природом," „слобдан и нестешњен развитак при')оде." Ако се под тим разумева супротност механизму, те снисхођење духовно-моралној природи детета и постепено, унутрашње неаеезано кретање у напред при предавању, то нико не ће порицати прогреса, који се садржи у том методу. Ну ако тај нестешњени развитак природе схвата се у смислу неаризнавања греха, који је присутан нашој природи, и неопходности благодати у к< у -ој се налази извор нашег спасења, то је онда тај принцип судбоносна заблуда. 12 ) Ко не узима у обзир грех, тај такође слабо пази и на закон и важност казне, која треба да угушује зле испаде грешне природе. Нознато је да је стара школа одвећ сурова била у примени казнд. Касније, од Базедовљева Филантропизма и његова правца, школа је ударила у противну крајност лажне и увеле хуманости, која држи да се деца могу ваљано васпитати и без строгих казна. И та лажва хуманост још и данас постоји. Владајући у друштвеном животу, она подједно отештава и неопходну дисциплину у школи. Да такош гледиште није у стању код деце одржати свест авторитета, то ;е јасно само по себи. Младеж данас, за то, и врло слабо осећа над собом власт учитеља свога. 13 ) Дрква учи, да се закон и Еванђеље морају увек налазиги у међусобној свези. Воља човекова не треба да се обуздава и гупи ници целе парохије, и наша дужност мора обухватати све душе у њој, а ту се наразно разумеју и деца. 2. Сама школа, т. в. народна школо, по свом нореклу нотпуно, а по свзјој сврси понајвише јесте устаиова црквена, чи.ји органст, а у извесном смислу и предс-авници јесмо ми. С тога нам и приггада неко учешће у њој, наиме надзор и више стар^н.е, да се не би школа отуђила од цркве, или можда чак и ишла против цркве. 3. Алј . не само чуварски надзор, већ и суделујући, управо онај који уводи живот црквени у школу, мора потицати из саме цркве. 4. Па пошто се школи дозвољава, или, што је овде свеједно, заповеда да заједно о тим ради и за друге опће човечанске грађанске сврхз то да би она као што треба испуњмвала их, имају је надгледати и по већим и мањим опћинама проповедници, који су за то једини способни у правом смислу." Полемика против тога схватаља обично има основ свој у унутрашњем отуђењу од исповедања цркве. Главни пак и први противнпк те месне школске инспекције свештенства био је Дистервег. Види о њему у Ваиг, — ЉМ. стр. 344. и др. 1 2 ) Сравни н. пр. извадак из Дистервега у „сагласном с природом развипу' у Бг. ЈлЉагсМ-а, — ЊМ. I. стр. 13. и даље. 13 ) Сравни н. пр. наредбу Нирнбершког магпстрата. Лајпцишке новине од 1877. год. у 121. бр веле : „Магистрат нирнбершки узимајући у обзир све то већма шарење „неморалног, грубог и непослушног владања дорашћујуке младежи, а нарочито школске деце," да би учинио крај тако јадној нојави, не само да је дао полицији право „на енергично поступање с таковима,' већ такођер захтева, да би „родктељи, старатељи и уопће лица, којима је младеж на васпитање предана," и од своје стране свпм силама „аротуделовали ширењу грубости и неморалнооти младежи."