Школски лист

— 119 —

■ по 1\ећим градовима, доноси са собом сасвим природно и разне измене у том одношају. Ну, баш против тога надзора у новије доба опажала се и опажа жива агитација, која по кат-кад и постиже сврху своју. Међутим нпр. у Бадену чују се жалбе; тамо је већ дошло било до свачега. И то је сасвим природно. Да надзора мора бити, — разуме се само по себи. Сваки, ко се налази у служби друштву, налази се под непрестаним надзором, па ма ко и какав он био. Ј 7 читељима, и врло често баш младим учитељима, поверавамо ми на неколико сати сваки дан нашу децу у затвореним просгоријама школских соба, куда не прониче никаково туђе око, осим ока остале деце. Да ли ту контролу да оставимо самој деци ? И зар да се родитељи упознају са неопходним знањем стања школског рада само испитивањем деце своје ? Или можда да сами пђате рад у школи и лично разбирају жалбе и неспоразуме, који сб у школи догодити могу ? Јасно је, да месни свештеник, који је на, првом месту позван да буде повереником свих под његов духовни нрдзор опадајућих породица, да је више сваког у стању чувати и пазити интересе родитеља, а исто тако с друге опет стране, чувати пзаво и углед учитеља против незаконитих захтевања неразумних и често злих родитеља. „И то је много природније, вели Вг. Тј 1 Д(;ћагсИ;, него дати надзор у руке каквом месном старешини, окружнсјм начелнику или можда још и каквом другом лицу, која ни избл1иза не ће моћи, усљед недостатка спреме, искуства у познавању за то нужних ствари — онако успешно деловати на корист школе, као што то може месни свештеник." Та већ сам позив свештенички ст^вља га у најближи одношај са школом. И то не само да је потпу?о природно, но ту се истиче такође и принцип, који захтева теоту узајамну свезу међу школом и црквом. Ну, баш против тога и подизала се агитациЈа. Многи баш због тога што не хтедоше прирнати те свезе, не хтедоше признавати ни месног надзора свештенах лица над школама. „На развалинама вероисповести мора се под^ћи права човечност; судба људи може се побољшати само у том случају, ако хришћани постану људи." Тако наиме гласи програм тогај правца. Ну, ту је одмах лако увидети оно старо протуисторијско гледиште, које се баш истиче са таковим анстракцијама, као што су човечност и опћа религија, и тежи да их постави на место пози^ивних историјских величина Фактичког живота. 11 )

11) Односно месног надвора свештенства нзд школама сравни дивне примедбе у Нагтзј - Раз1;ога1Љео1о§1е (Ше1 1834.) 3 Виећ : Зег РазЈог, стр. 98. I. „Ми смо проповед-