Школски лист

— 118 —

извори за повратак Еванђељу, него што их он тада предлагаше." Од то доба, може се рећи, у школи се опажају упфредо два правца. 0 једне стране свесан и чисто хришћански правац који налази себи израза у читавом реду школских установа и представника у знатном броју учитеља. 10 ) А с друге стране, тече пространи поток рационалистичког гледишта, као што се то већ често опажало на опћим учитељским зборовима и педагошкој преси. И ту се истичу три позната основна правца: апстрактни индивидуализам, лажни оптимизам и јсднострани интелектуализам. Те нас то и приводи да разгледамо оне утицаје, које дух тих педагошких рс<&орматорских теж-ња показује још и у данашње време. Разгледајмо прво начело. Апстрактно ослобођење од великих историјских сила живота показује се нарочито у оном принципу^ које заузима тај правац према цркви. Широко распрострањено, премда и не увек свесно проводи се мишлење, које гледа на школу као на самосталну величину, која има једнаки значаЈ упоредо са остала три велика основна реда у животу: породицом, државом и црквом, и која заузимајући самосталан положај, исто тако мора налазити и норме за свој рад у сама себи. А у истину школа није такова самостална величина, већ је само помоћница споменуте три велике величине и одређена је на службу њима. Та она мора имати посла са људима, који припадају породици и цркви, а једном ће дужни бити послужити и држави. На тај начин, дакле, школа је овисна од те три величине. Заборављати то и радити, као да је школа потпуно самостална, значило би проповедати протуисторијску апстракцију. То је особито примењиво односно одношаја школе цркви, не само с тога, што је она обвезана својим најбољим садржајем цркви, већ и с тога, што она мора имати посла са крштеном децом хришћанских породица, којих је природна представница црква. Тај тесни одношај школе према цркви, као шго је историјски и Фактички основан. нашао је одавна себи израза у оном уређењу, да свештенство има месни надзор над школом, нарочито по селима, где су ти одношаји простији; дочим сложнија организација те ствари 1П ) Овамо се поред других нарочито одноое школске уредбе у Иемачкој од Фридриха II. Пруског, чији дух признаде и знаменити академик Француски покојни епи. скоп орлеански Феликс Дипанлу у свом делу : „Школско образовање у Пруској," те их у свези са каснијим школским уредбама у Немачкој, као прлмер истине и препоручује својим сународницима.