Школски лист

I II, I |Ц|»ацц К " • — 117 у љу 1ав, која га је и присилила, да цео живот свој посвети народу? а нарочито најмањим члановима у народу, без обзира на многе неудаће у аеговим животним покушајима. И његовог „Леонарда и Гертруду" не можеш читати и без узбуђења. Али тим не мање, проводећи цео живот овој на пољу опће религиозности и на крају живота свога посетивши завод за поправљање чувеног Целера у Бајглину, близу Базела, где је у свем животу и правцу тога завода сретао се на свак-ом кораку са потпуним изразом позитивног хришћанског духа, он није могао да не засузи и кроз плач рече: „ето то је баш оно, што сам желео и што сам тражио." Тиме је он означио ону сврху, којој је имала тежити педагогика, па да буде у истину корисна. И ако је његов метод имао у виду не само посебну страну, једнострани разум, већ и целог човека, полазећи с гледишта на Фактичко стање ствари, и тим начином хтео постепено водити васпитаника даље да се самостално користи својим силама, да би тако нрема сврси постигао спајање способности са знањем — показиваше се ту принцип његов потпуно верно. Но низводећи све на апстрактно схватање броја, облика и речи, он је ипак и сам опет падао у пусти Формализам, чинећи тиме васпитање механичким. Ето тако, он је показао праву сврху, али ни сам није дело приводио к њој. У доба дубоког пада немачке Фихте се надао, да ће Песталоцијева педагогика препородити немачки народ. „Али страшно је и помислити у каквом би положају данас ми били вели Немац Вг. 1Ји1ћагс11, да нашем народу не беху откривени дубљи Његов народни роман „Леонардо и Гертруда" појавио је 1781. год. Ваиг о њему на стр. 86. вели ово: „Он је сматрао матер првом и главном васдитачицом, родитељски дом првим и од највећег утицаја местом аа образовање деце и младежи ; тамо пре свега морало би бити израђено све што је боље, и на тај начин Песталоци је тражио опћег у правом смислу народног образовања. те се за њега цела живота свога мучио и трудио." Што се пак тиче метода, он је давао пуни аначај очигледном динамичком методу, наиме држећи, да предавање мора полазити од посматрања фзктичности , а не просто од умарајућег и расејавајућег гледања облика, као што то беше у Базедова, и у постепеном прогресу елементарно разввјати васпитавика, да се може самостално користити својим силама и по том спајати способносг са знањем. Но напокон и он сам пао је у механизам. који је баш с&м свим силама хтео истиснути из школе. К Песталоцију приближаваху се Јакотот (•ј- 1840.), који је градио свој метод вга сасвим лажној предпоставци, да „сви људи имају једнак разум," и Фребл (•(■ 1852.), који се старао да Песталоцијева основна начела примене на децу, која још нису дорасла за школу, а у својој „Дечјој башти," у којој до душе све што је дечје губило се у недечјој ре®лексији, у вештачки измишљеном забављању и дечјим шалама. Права дечја башта то је н.-.сташна а не шкодљива игра веселе удружене деце, која се слободно а не принуђено, забављавају, и уз то су ипак под потпуним надзором. Сравни о томе у Рјерепђег^ег, — БЈе Ргоћексћеп К1пс1ег§аг(;еп, ВгеЈ Уог4га§е (Кигпћег§ 1870.), и Рећг. А<1. г. — Веегћег§, — Б1е ећтД. ШешктДег-Зећикп, јћге Еп{81ећип§ ип<1 Вес1еи4ип§. Ете Бепк-8сћгШ (Бе1ргј§ 1872.).