Школски лист

" ' V ^ " ј — 116 и не говорећи о људима." — Заиста оправдана је била тежња довести школу у најближу свезу са животом. Но на жалост, што ту свезу међу њима видеше само у непосредно практичном и корисном, а сасвим заборавише на значај бриге о моралној и идеалној тежњи у опће, па и за практичку страну живота. Зацело, да смо сви у младости својој, са заносом читали „Робинзона Крузо." Ученик Базедова Кампе, прерадио је то дело, и оно постаде главном књигом за младеж. Али оно, што нас је заносило у тој књизи беху баш само романтични догађаји у животу Робинзона; дочим оно, што нам најдосадније у њему беше, беху оне корисне примене и практичке иримедбе, које је у своју причу увео Кампе. Међутим он је баш томе давао особити значај. Тај трезвени омисао најкарактеристичније изражава се у изјави Кампеовој, да је изумилац добре машине за предиво учинио много више по добро човештва, него ли Хомер са свом својом поезијом. Ту се пак сама собом показује сва грубост теорије користи. Какав је значај, при таковом правцу, имала религија по Камнеа, лако је представити. Он је хтео, да би велика тајна о бићу Бога откривала се само одраслим младићима и девојкама. Као да дете ништа не схвата када му говоре о Оцу небесном, и као да он у свету Божјем не осећа се исто тако добро, као и у својој рођеној кући! Жан Пол на једном месту вели : „у сваком детету дрема религиозна метаФизика." Отуд он изводи, да религиозне осећаје треба будити рано. Ружно је оно гледиште, које држи, да дете још то не схвата. Дете потпуно схвата. само наравно по своме. У облику реФлексије, као што схватамо и дужни смо схватати нредмете ми старији, оно, наравно да их не схвата. Но детету и није потребе тако их схватати; то би било противно његову дечјем смислу. Дете од самог почетка има непооредни нагон религији; с тога га и треба васпитавати ненарушавајући његове непосредности реФлексијом. Ето такова је била рационална педагогика прошлога века с њеним светлим, а још више с њеним тамним и грубим странама. Неправедно би било с тим представницима века просвете равнати и знаменитог Песталоциа. 9 ) У његову срцу живела је

9 ; 0 Песталоциу (1746 — 1827.) ввди у Кашпег — Ш<1. стр. 287—394. Ваиг стр. 85—89. чланак Палмера у Енциклопедији Шмида. У поменутим Историјама педагогије: МилићевиКа, 8И§1јса и Возапсека, а нарочито у В1оећтапп-а, Нетг. Рез1а!о221, 2и§е аиз (1ет ВМе аетев ^ећепз ип<1 ЛТћ-кепз (БеЈргГ^ 1846.) V. 2ег8ећт1ж Бег РМа§о§ Нетг_ Реа1а1ог/,ј, ејп Мапп Лег НоЉип^ ипзегеа Уо1кез 1п §гоа8еп „Та&еп." Уог1га§ (Ег1ап§еп 1871.)