Шумадинка

130 ШЕ-

те iomTs неколико каплви cjne заитимЂ кашикомљ. „Врло лепа! нисте путовали нигда по Итал1и ?" одговори и уедно наново ме запита — „есамг., али само до Вероне^ но надамЂ се да ћу и далЋ путовати, радљ сам& да видимђ Римђ и НеаплЂ." — „Можете, и ако иоле радо путуете нетреба да изоставите Итал1го, д сзмб е у накрств прешао. — Идите — у Неаплу наћићете едну малу сбирку природнм н лшдски чуда, у Риму наћићете Римђ , али римлдне нећете наћи —Римлике тражите укнвигама Кориелн, Расина, Волтера или Шекспира, и ако нисте поета и молерЂ, и ако немате ехтику или чаму, онда Итал1'н за васЂ неће толико лепа бмти као мон Шваицерска !" одговори онђ , и те нћгове речи, почесто е слезанћмЂ ра. мена npaTto. Говсђина већЂ е бмла на асталу, и н сама гледао у мои пунЂ танЂирЂ — другш кои према нћму сеђаше продужи разговорЂ: „Дакле вама слабо се допада ИталЈл?" „л то невелимЂ, нити ћу игда рећи, што се тиче нћне природне красоте и климе но само оно гпто се мени допало и што самЂ обожавао, могао бм на еднимЂ велипимЂ колима изнети, а то говоримЂ за мои рачунЂ и no Moiofi ћуди." -—■ „То ће валБда бмти каква лепа Сибила" рекие смешећи се еданЂ малми ђаволанЂ. „Hie одговори оз 6 илбно младБш молерЂ; „н сам& мого ИтаЛ1*го нашао и видјо у Ватикану и у неколико соба у Флоренцш. КадЂ бм извукао една кола, они лепи и над_ човечни предмета одђ чувенм молера, онда за мене Итал1н небм млого вредила. Н самЂ се надао видити лепм молованн у Итал1 - и, али нисамЂ се надао, да ћу наићи на такву вештину, о koioh ћу морати сумннти: ели то човекЂ npaBi'o, или е сђ неба тако начинћно пало, ако одете кои у Римђ, па станете у Ватикану предЂ „Христово преображеше" кое е РаФаелв моловао, онда се опомените Moifi саданБШ pe^ifi, и видићете да самЂ одвећт, умеренЂ бмо. Изображеше велико е за таква два дувара. Докђ самЂ се годђ у Риму бавЈо свакји самв данЂ ишао те гледао, и нисамЂ се могао нагледати, колико сзмб годђ пута починло да копирамЂ, свагда самЂ у очалш*е падао чегири месеца како самБ Римђ оставт, и сад -б по реду могао бм вамЂ казати, како кол Фигура стои, какве су алБине на свакои особи, какве су черте на свакомЂ лицу. лица има представлћно , и могао бм вамЂ казати, како кои стои, како кои главу или руку држи, изђ нб 10Bbi ^epiifi могао бм вамЂ казати шта кои ммсли." Онђ е roBopio брзо и лепо, и у свомђ говору дизао е све више CBofi ораторскш гласЂ, онђ е тако дуго roeopio, и ммсмо га слушали. Мало по мало са ИталЈе пређе разговорЂ на ШваАцерску . и у нћму нађемо такође правогЂ, али умереногЂ и разборитогЂ демократа- То е доста чудноваго бмло ? ерЂ уобште вештаци а особито молери слабо кадЂ имаго основанБ! политични мнј,ш'л, вештина молованн, то е за нби цела вселена. —■ Мале се препирке о политики новеду ■— дође разговорЂ и на ордене, на кое е онђ врло mto насртао : „кодђ насЂ у ШваКцерскои" продужи онђ „презиру се ордени странм кралћва и владателл, кодђ насЂ у млогимђ кан гони51а, стои узакону: да онаК ШваицерацЂ, кои доб!е орденЂ изђ стране државе, немогке бм" ти чиновникђ. Онђ могке бмти поштенЂ човекЂ, може добро ммслити, али чимђ онђ гледа да се удвори туђемЂ владателго, у нћму нема вмше нћгово отечество поверенн. За малу државу као што е наша, ордени туђи нису ништа друго, него мамацЂ кђ издаиству, неслоги, раздору ипропасти."' И тако водт се разговорЂ за време це-

логђ ручка, и што се већма Bino у олбама наниже слезало, тммђ е већма говорЂ подизао се. |И тако мало по мало прешло се са Итал^е на ШваКцерску, са молована на политику. — — •Киша е наполго престала, и л престаемЂ далћ писати. СбогомЂ мм полазимо опетЂ далћ певагоћи: „Ил' облачно или ведро Нама е све едно. КадЂ е ведро, мм са Алпа, Долине гледамо. КадЂ е киша мм седимо, И песме певамо: Ил' облачно, или ведро, Нама е с в е е д н о ! и т. д.

С А М I). У очи ђурђевогЂ дана лежао е еданЂ човекЂ на постелЂИ и спавао е. СанЂ ступи чело нћгове главе, нагне се надЂ нбимђ и стане слушати тихе дисае почивагоћегЂ. Кад-b е видјо, да човекЂ тврдо спава, узме га полако на руке , узв !е се сђ нђимђ на врЂ едногЂ вмсокогђ брда и заповеди ноћи, да нћно тавно покривало са землћ скине. Она послуша, светлостЂ се проспе изђ удалћнм висина, тако да е землн одоздо ружично цватила и лепо^ као каква невеста, кон е покривало сђ нћногЂ красногЂ лица предЂ своимђ заручникомЂ скинула. „Гди самБ н!" — новиче удивлћнЂ човекЂ •— „небо ме окружава сђ нћговомЂ узвишеномЂ тишиномђ, и oko мои yniiro зуе гласови, као анђелске песме!" Сва нћгова осећана постану неисказана чувства блаженства, нћгово срце беше чисто као душа новорођеногЂ детета, мислјо е, да е умро, и да се преселш у обиталишта блаженм. СадЂ баци погледЂ на дубоко подђ нбимтј лежећу землго, гди е зрилиште нћговогЂ пређашнћгЂ живота сђ узбуђенћмЂ познао, као што у срцу добродћтелногЂ старца стои, кои е после млого година одсутствЈн , опетЂ угледао полнну, гди е дане нћговогЂ детинства проживјо. На еданпутЂ укажу се на вр'у брега два реда чудновати створенл: она што су сђ десне стране сталла, бмла су умилнтогЂ лица, нбиово одћло беше бело сћ краевима ружичноцрвенимЂ, у руци су носили маслинову гранчицу и имали су етирска крила, кон су личила на облаке, кадЂ ifi зора позлати; предЂ нБима е ишао анђео мира. „Ко сте вм?" запита удивлћнЂ човекЂ. „Mbi смо твои добри спомени", — говорау они — „дошли смо ca землћ, да уђемо у обиталиште, гди смо се родили, т. е. у твое срце. Уселе се дакле у срце човека, коме су одђ радости сузе на очи потекле. СадЂ му се приближе створена сђ леве стране, кон су бмла умотана сђ црнимт, алЂинама. У руци су носили rio еданЂ штапБ, око кога су се живе гуе виле; изђ нбиови очзго севаше мрачна ватра, а лице имђ беше иабрано одђ мрзости, издаиства, суровости, зависти, лукавства себичности, властолгобјн, и подлости. ПредЂ нЂима е ишао анђео ужаса, тресући огромнимЂ црнимЂ крилима као нстребЂ у пустинБи, коН се устремллва на невино лгнћ у тихои долини пастира. „Ко сте вм?" запита ужаснутЂ човскђ. „Мн смо твои зли спомени", — говорау они —• долазимо са землћ и улазимо у твое срце, гди смо се и родили." Уселе се дакле у срце човеч1е, коме се коса на глави дигне-