Шумадинка

Ш% 131

„Л самв на землго низвргнутЋ!" повиче онт» тужно, и у нћговои внутрености почне се страшна борба ? ерт, наорузкана воисиа зли спомена нападне на добре ст. поругателнимх. церенанћмљ, да бм ifi изђ нвиовогћ наслћдства изтерали. Тако хуи изђ мрачнБ1 Алписки гора Фентз и узнемируе тиху површину езера. Садљ слети вћстникт. боаии сђ пеба, и приближи се смућеномЋ човеку. Ш .гова су крила бћ1ла прозрачна као чнстина небесногљ плавна, нћгова алБина, бела одђ наибелћгЂ снега, беше опасана подсемЂ лгобичасте бое, око нћгове главе трептили су сунчани зраци. „Ко си ти?" запита усхићенЂ човекЂ. „Н самх, анђео вере" , —• одговори вћстникЂ — „и послатЂ самв, да ти помогнемЂ у борби, кон у твомђ срцу бесни." Дакле уђе и онђ у срце човека, умири зле спомене и постанови мирЋ. ЗатимЋ дође санЋ опетЂ кђ своме лгобимцу, и одне се га опетЋ на постелго , одакле га е узео. ЧовекЋ уздане дубоко, отвори очи и види како санЂ крозЂ воздухЋ одлеће. „Сгои, стои!" викаше за нбимђ тугкно. Штренћ сунце осветли собу пробуђеногЂ, а издалека чуо се побогкнми гласЂ звона, коа су првми свечанјии данЂ пролећа оглашавала. „Здравствуи пролетнв1и данче — оћешЂ поклонити моме срцу мирЂ? Ове ноћи нашао самв еданЂ штитћ. о кои ћеду се све саблћ зли духова поломити."

свести до последнћгЂ часа. Свое добро hi 'e на писмено олож1*о, него устмено, али чуите како: ПредЂ смртв на два дана опоминнла га е нћгова баба, да на писмено разположи свое иманћ, но онђ то Hie хотћо имагоћи надежду да ће остати, и кадЋ е у Суботу предвидт, да мора скончати, а онђ онда узме перо и арTiro, да самЋ свого последнго волго напише, али последнђш часЂ приближи се и недаде му писати. Кадв увиди да су му силе за писанћ изнемогле, а онђ легне и заиштс свои штагшћЂ, кои е посведневно Hocio, и почемЂ га е npHMio, почне изумирућимЂ гласомЂ говорити: „Цело мое иманћ, шштђ докћ самг. здравЂ 6wo, предао самв у руке моме стар!емЂ сину 1оци, и онћ е на зздоволбство мое руковао сђ нЂиме и зна шта коме имаиЂ давати, шта ли одђ кога примати; нека сђ братомЂ и у напредакЂ као и до данасЂ у лгобови мгиви; а коме н оваи штапићЋ у руке предамЂ онога да сматрате за господара могђ иманн и почитуете као што сте мене почитовалн." Онда преда штапићЂ нћговои баби и рекне : „После твое смрти постаго наши синови господари наше имовине; затимЂ се излгоби са свима и испусти духљ! С ђ великимЂ торжествомЂ и млогоброиномЂ пратнћомЂ испраћенЂ е до гробла и полозкенЂ у гробницу, кого су му нћгови синови сазидати дали. Богђ да му душу прости, вћчна му памнтЂ. Онђ ће зкивити у спомену cbih), кои га познаго, као веранЂ супругЂ, чадолгобивЋ отацЂ, добарЂ грађанннЂ и безпристрастнкш судјд. —

Д 0 М А ћ Е 0 0 В 0 С Т Н. — ДанЂ по данЂ дође и Ј )урђевданЂ, и сђ нвиме, наступило е пролећне време са целомЂ свошмђ лепотомЂ. — Новине у Н.-Саду „Шжна пчела" забранћне су. •—• У oi:p. ћуприскомЂ Цон жена Мите Голубовића отровала се с 6 огђ тога, што Hie сђ мужемЋ добро зкнвила. НеготинЂ 21. Априла. Ко е io .ie познатЋ са друзкевнимђ зкивотомђ окружнм вароши отечества нашегЂ, таи ће безпрекословно уступити прво место Неготину. Веселн поедннм Фамил1 - а могу се назвати слободно веселн целе вароши, ерЂ гди су свадбе, славе, именданн, ту се стеку и звани и незвани, па певаго , niro играго и веселе се обично до полђ ноћи а млого пута и до сванућа. Дружелгобје Неготинаца, добро краинско внно и млозкина лаутара есу непресушнми изворЂ непрестаногЋ весслл. Само ванредни случаи пресецаго токћ овогђ веселогЋ зкивота; догоднли се у еднои ФамнлЈи каква несрећа, онда е участ1'е обште, онда нико неизостае у сазкалаванго, тћшенго и т. д. TaKiS ванреднми случаи догодјо се 19. о. м. НашЂ обштелгоблћнми и одђ CBiro почитованни Г. Гина npece^io се у вћчностЂ у Суботу 19. Априла у 12 ^4 сатш по турски. Онђ е бно еданЂ одђ наиотмћнш, наиимућн!и и ваичеститји овдашнви грађана и трговаца. ЗбогЂ нћговогЂ примћрногЂ безпристрасин и поштенн изабрали су га едногласно сви Неготинци за предсћдатела примирителногЂ суда, и докђ се iiie разболео, одправлно е свого дужностЂ на задоволћство свои сограђана, никога таи ш"е увред!о, свакш е кодћ нћга безЂ разлике лгобезно примлћнЂ — онако примлћнЂ бно, као годђ што С У лгобезна деца кодђ свои лгобезнм и добрн родитела примлћна. Нћга оплакуе нћгова стара супруга, два добра послушна сина и цела варошв дели сђ нвима тугу и жалостЋ. ШестЋ дана Hie више боловао и бно е при

С Т Р А Н Е II 0 В 0 С Т Н. ■— ФранкФуртЂ. Столица президента Павлове цркве изђ времена народнћ скупштине продата е за 8 Фор. а друге две столице одћ два вицепрезидента продате су свака по 4 ф . — Далеко су дотерали Немци у чествованго HbioBii знаменитости. — Као противЋ срдоболћ препоручуго едне новине еденћ пресногЂ меса и казку, проливЂ одђ више месеци престане употребленћмЂ тогђ редкогЂ лека за 24 сата. — КадЂ е путникЂ Пинто крозЂ Татарску ишо, нашао е поредЋ едне пагоде, само еднимЂ зидомђ заграђене 180 монастира, у коима е обитавало кое калуђера, кое калуђерица 24.000 душа. У едномЂ одђ ти монастира зкиви сестра Ханова сђ маломЋ пратнЂомЋ одђ 6000 жена. Изђ скромности назвала е она себе: „метломЂ у дому бозшемЂ." — АлтенбургЂ. Више села у Херцогству Алтенбургу сложила су се кђ подразканн вредномЂ старанго за сироте. Обштине су ти села облвиле, да оне саме надгледаго свое сиромахе, а проснцима недаЈО ништа, и кои противЂ овогђ установленн поступа, мора неку иовчану казнв платити. Просачесгво бн свуда престало, да се овако све обштине согласе. — Америка. Одђ 1. Ннуара о. г. прешло е досадЂ изђ ћвропе само у НевЋ 1оркЂ 40.000 душа. У Америци населило се досадЂ само Немаца око 4 милшна душа. •—• ТуринЂ 9. Апр. едно решеше микистра морепловства забрангое матрозима трговачки лађа бунтовничке песме у странммЂ пристаништама певати, и зато стое пододговорни лађарски капетани. МинистерЂ Финанс1'е предлазке повишенћ даика. —• ПаризЂ 10. Апр. у согозу сђ декретима одћ 10. о. м. секвестрирана е она сума новаца, кого су одђ продае