Шумадинка

338

песку цвеће процвета, измами плаиенЂ изђ тврде стћне.1 пакЂ ћу ти онда веровати ; ал' лгобовв силомђ изтерати, мене приморати да те лгобимЂ, тебе , свирћпогЂ и развратногЂ тирана ? — о, мани се ! зна Аманда умрети ! " КадЂ Атила девоику ову види , слабу , безЂ икакве моћи, кадЂ онаи стра примћти , кои iofi се на лицу понви, и кадЂ при свемЂ томђ онако e лепу види , изчезне одђ бдномЂ сва дивлБина и гнћвЂ изђ душе нћгове, и нћагна чувства ступе, на место нбиово — , онђ се не усуди блинге ioB ступити, већЂ стане , и умилно е погледавши рекне : „Девоико ! кадЂ бм ме само лгобила , ти 6w ме пресрећнимЂ учинити могла! Та зарЂ нема никакве важности кодђ тебе Атилина лгобовБ ? видишђ : по' света самћ н задоб!о на мачу моме. Европа дркће, кадЂ л ногомђ треснемЂ — видишђ, то ти no' света предЂ ноге полажемЂ . ал' ме само лгоби за то ! Сви ме се бое ; а тн ме смешЂ лгобити ! Аманда неодговори ништа , већЂ е непрестано плакала. .,0 Хилдериче ! " уздишући рекне, и покрје лице свое рукама. Она се дигне , нћнЂ погледЂ падне на Атилу , и сва се стресе и претрне , кадЂ ватрено лице нћгово угледа. Сђ неописанимЂ страомЂ обгрли ноге Атилине и загушлђивимђ гласомЂ проговори : „Атила ! Атила ! — поштеди ме! " — Но кадЂ види да онђ непрестае ћутати , и зажаренимЂ е очима своимђ пробадати, онда викне тужно : „Хилдериче ! гди си тн ? ! " и noKpie лице свое. Атила се сагне , узме е у наруч1н и притисне е на прси свое —• но са преконриродномЂ снагомЂ очаанн одтргне се она одђ нћга , и врисне да се на далеко чути могло. ПогледЂ iofi дивлнчно по соби прелети и на отвореномЂ се прозору заустави — ужасно iofi задркћу устне — скочи кђ прозору — бацн еданЂ погледЂ на висину небесну и — истога тренутка лежало е нћно мртво тћло раздрузгано на калдрми, предЂ палатомв Атилиномђ. Атила е као окаменћнЂ стаао на прозору , и гледао за нђомђ. Но ХилдерихЂ, когђ е затворЂ, као што смо споменули, налазш се управо подђ ономђ со 6 омђ Атилиномђ, у Koiofi ce таВ догађаА случЈо, онаи е ужаснши ври_ сакЂ несрећне девоике чуо б uo, и почемЋ му затворЂ Hie акЂ 6wo. врата е изтргао, са страшномЂ е снагомЂ стражаре, кои су га хтћли зауставити потуно, и са крвавимЂ очима, разбарушеномЂ косомђ као бесом } 7 чанЂ у собу е Атилину улетјо. „Атила ! " ужасно повиче ХилдерихЂ , счепавши Атилу за рамена , „Атила ! говори , гди е Аманда ? ! '• У место свакогЂ одговора, покаже збунћнБШ Атила прстомЂ отворенЂ прозорЂ, ГромовномЂ брзиномЂ сети се ХилдерихЂ шта се догодило, и скочи кђ прозору, и зацело бм се и онђ крозЂ истбш стропоштао , да га Hie Атила клнтђ у згодно време ухватш и натрагЂ га повукао, рекавши : „Шта ћепљ то несрећниче?! зарЂ јоштб едно убиство ?" ЖалостнмД младићЂ оваВ стропошта се на патосЂ предЂ Атилу, устне су му грчевито дрктале , онђ пре-

тисне обема рукама груди свое, тежко е дисао, а очи су му се као у умирућегЂ валнле по свомђ мћсту. Хтћо е говорити, ал' Hie могао — но притисне рукама свое ладно чело и ућути. — Напослћдку нћгова туга нађе путљ CBofi у сузама, и ХилдерихЂ почне плакати, плакати горко и грозно , вичући срцецепагоћимЂ гласомЂ. „Атила! погледаи ! погледаи овамо! ове сузе з 6 огђ тебе тек\*! " КадЂ Атила види да оваД младћ ^и гонакЂ плаче, otiafi, кои е у боевима, непр!нтелћ као сноплћ око себе свалвивао, онда дубока жалостБ у души му се поави, и срце му буде тихо и благо, као пролећна ноћЂ, кадЂ е месецЂ ocia; онђ ступи кђ младићу , узме га за руку, и проговори ватреиимЂ но тужнимЂ гласомЂ : „Хилдериче! Она е већЂ мртва оставимо е некЂ мирно почива , и заборавимо све што се догодило ! Хилдериче! дођи кђ себи ! буди мужЂ ! буди храбарЂ у туги , кас и у рату ! " Силно засветле очи младићеве. „О и бм теби показао да самв мужЂ , и да самв храбарЂ , кадљ 6w само мачЂ имао ! " БезЂ да се тнмђ рћчма увређенЂ нађе и да се разсрди, продужи Атила нћжно далћ: „Нисал1Б н Bbinie твои непрјнтелБ, опраштамЂ ти бћгство твое , и пр1 'ителБСтво ти мое подносимђ ! " ХилдерихЂ погледи на кралн са чуднимЂ некимв погледомЂ, у комђ е гнћвЂ и бћснило израженс 6 бјло , ал' неодговори ништа. „Хилдериче ! Атила моли те за твое пр1'нтелт,ство ! " дода Атила, и пружи му руку. „О црншб злодћго ! повиче ХилдерихЂ, одтури му руку и горне наполћ. „Што годђ пре могу морамв одђ овогђ места удалбити се ! " рекне Атила самЂ себи и ступи кђ прозору. НесрећнБ1и младићЂ клечао е на улуцм кодђ нћгове раздрузгане невћсте. Она е лежала на калдрми, крвава, разбЈена, сђ модримЂ лицемЂ; нћне лепе витице 6biле су крвлго и прашиномЂ улеплћне. ХилдерихЂ узме нћну ладну, белу руку, кои iofi е јоштђ едина неповређена остала, и трудш се своимђ топлимђ полгобцима свога iofi живота удисати. Но она е остала мртва и ладна, нити е нћгову тугу и полгобце осећала. затб1мђ е узме у наруч ! е и однесе кђ обали морскоИ. „Почиваи тихо кодљ твои милјб ! " проговори iofi ецагоћи, полгоби е шштђ едномЂ у белу нћну руку, па онда е тихо у море спусти. као мати свое мало дете у колевку. затћшђ дигне руке свое к' небу и повиче : „Богови! а вамЂ благодаримЂ, ерЂ шштђ снаге у себи осећамЂ." затимђ погледа у свое одћло — оно е 6bi.io крвлго . нобез не му Аманде орошено — и рукомЂ на крвава мћста ударагоћи дода: „Bbi сте ми опоминачи , кои ме на освету подстрекавате ! " Брзо некудЂ одтрчи. — Атила е пакЂ јоштђ еднако на прозору стано , и у пространу ширину мореку гладао. „О а самБ знао" проговори Атила жалостиво самЂ у себи : ..Н жнћмв само јпроклетство на оволгб свету ! "