Шумадинка

339

Наскоро затБШЋ ступи Одинх. унутра и рекне: .,Господару ! опрости; садв е башЋ дошо вћстникЋ воиводе ЛуидолФа , кои нвла , да су четницБ1 нЈ.гови ухватиии едну трупу 6erarohiK ТалЈанаца, па зато васЂ пита , шта ће сћ нћима чинити ?" .,Све ifi побите ! Лгоди су несрећна створенл ! " заповћди Атила бесно , и оацм се на проотирку. VI. Наступи ноћЋ, ноћЋ бурна и ужасна Густа магла лежала е на мору . на полама и развалинама TpiecTa . и мртва тишина владала е по густои тами : Море e ћутало, ни еданЋ таласићЋ Hie се дизао ни брчкао. Море е заедно са тамномЋ ноћи тужило. Звезде су избегавале светЋ, а месецЋ се Kpio за црне облаке; као да се CTpaniio зеино лице погледати. Као што е природа бмла тамна , тужна и страшна, таква е и внутреностЋ Атилина бмла , кои е на прозору ce^io. Сматрагоћи онћ нрозЋ отворенЂ прозорЂ тамну ноћЋ, изиђе му нКгова прошлостБ предЋ очи. Сни младости нћгове 6 бјли су кратки. Дивлћ дете Атила , брзо постане младићЂ — мужЂ ! Како младића , тако и мужа Атиле бБ1ла су дћла крвава , пуста , проклетствомЂ претоварена. Онђ nie ништа имао, кое му се милило, осимђ самогЂ себе. Што е лгобш, то е нћгова дивла душа сама удавила , као о ian лаФЋ , кои е неко псетанце , кое е волео, своимђ загрлаемЂ удав!о. СамЂ е стано у пространомЋ свету. Нћму се у 7 чини, као да се изћ мора подигне тћло Амандино, и као да е рукомЂ на небо му показивало. „Наши свештеници кажу," проговори Атила самЂ кђ себи, „да богови надЂ лгодима лебде. Ако е то тако , зашто ме они не предупреде, да силу, кого притлжавамЋ неупотреб.поемЂ на зло ? — Гди су вамЂ, о богови! ваши громови 6 бјли , да оно уклоните што самв а мало пре учин1о ? бсу ли они лгобећи се младенцБг грћшни 6 бјли , то сте мене валв'да за осветитела нђиовбј грћха одредили ? — бсу ли невини 6 бјли ? — Ако е то, зашто сте допустили да онако пропадну? Тешко ономђ ! кои е великоможанЋ! ерЂ е тешко свого моћ^ како треба употребити ! 11 — ЗатимЂ се Атила опетЂ удуби у мисли. На еданпутЂ презне. Учини му се као да неку звеку opy^ia предЂ вратима чуе , неко тихо мрмланћ млоги гласова, и топотђ ногу; онђ се окрене кћ вратима, и наслонћнЂ на свои мачЋ, чекао е шта ће бшти. Нека тешка лупа и стенанћ , као одђ падана убјенм. допре му г до yr.uiro , врата се брзо отворе и унутра улети ХилдерихЂ са севагоћимЂ очима, и пламенимЂ лицемЂ, сђ мачемЂ голимђ у рукама улети унутра; за нђимђ е ишло више незадоволлни четовођа , сђ голимђ мачемЂ у рукама, кое е ХилдерихЂ на убиство Атиле подпа.но. ИзванЂ себе одђ туге и ос .вете , скочи ХилдерихЋ кђ Атили и потегне га своимћ краткимЂ мачемЋ у прси, и осталБ1 бунтовника мачеви засеваго се нздђ А тилиномђ главомЋ. МачЋ ХилдериховЋ прободе кожу биволску на А тилинбјмћ грудма, но заустави се на панцБЈру, когћ е кралв

подћ одћломЂ hoci'o . бданЂ одђ мачева бунтовнички окрзне га мало по левои мишици, и нешто се мало крви поави крозЋ просечено одћло Атилино. Но брзо потегне Атила свои широкш мачЂ и после неколико удараца уступе бунтовницБ1 натрагЋ. ЗатимЂ се Хунскш оваи кралв наслони равнодушно на свои мачЂ и гледао е презрително наусплаирене бунтовнике : затимЂ се окрене Хилдериху и проговори милостивимћ гласомЂ, кои младићу у внутреностг, душе нћгове продре ! .,ЗарЂ оћешЂ да ме убЈешЂ . Хилдериче ? " УништенЂ, изпусти младићЂ свои мачЂ. и noKpie лице рукама. ЗатимЂ се Атила окрене Хунима, и громовитимЂ гласомђ и севагоћимЂ очима повикне да су сви задрктали, и као мртви побледили: бћдни пси! адни мекушци и страшлђиви пси .' вашегЂ сте крала хтћли убити ? хтћли сте 6 ичђ б о ж i и са света уклонити ? ДухЂ освете уииштити ? •—• крвлго ћете вашомЂ то платити ! " Н при тимђ рћчма дигне cboS мачЂ. (краи слћдуе)

3 А Ч И Н Ц И. Ко истину говори , неможе нигдћ спокоино жи вити Оно што те нежеже, немои да дувашЂ. .Нода коа е тиа . она е дубока. Правда често болуе ал' неумире. У малои води ватаго се сладке рибе. Гдћ су наиболЋи виногради , онде се наигоре вино nie. Оно е вино само добро, кое е тако ако да може човека низћ степене скотрлнти. Pania Hie луда, али е мати млоге лудости. МудромЂ човеку неможе иманћ изгорети. Кодђ млоге мудрости , мора се и по една лудорја наћи. бдна половина света, изсменва другу половину. ЗАГОНЕТКВ. Кое овце ББПие еду : беле или црне. Ко ме има хвали ме, ко ме прими непознае ме, ко ме позна неће ме. И се рађамЂ одђ едногЋ животногђ. а нисамв живо; али опетЋ целомЂ свету могу одговорити.

Л Р В II Ц Е. — Новеду цбп анина да обесе- Оваи узда1оћи се у брзину свого непростано е вребао прилику, како 6 бј се одђ страже извући могао. Напоследку и то башЂ близу вешала испадне му жела за рукомЂ, те се одђ страже измакне и у светину. коа се у т великои множини да позорЈто томђ присудствуе слегла бБЈла, горне. Кое ова ветина узмицагоћи се на страну, кое лаке ноге нћгове.