Шумадинка

тенЂ примити. Она отворн уста да му и она благодари. и да ra замоли да таи малми спомент> неодб|'е, но нћговљ поглед-Б збуни е, и нћне речи изумру на нЋнимђ устнама, само бурна руменЂ узљ образе нћне, ослободи тога младогђ предводителл, те се приблигки колима и плашлБиво узме таи споменЂ. „Чуваите взшђ животђ младми шначе, штета бм бмло за васт. тако млади да погикете !" посовћтуемЂ му п изђ свегЂ срца — „кад-ћ нисзмб до садЂ погинуо, тешно ћу већЂ и погинути. — Ово е аMaiLiia што ће ме одђ смрти чувати" придода онђ показугоћи на прстенЋ, когђ беше већЂ на прстЂ метуо, и сђ пр ^атнимЂ осмешмЂ поклони се. Ваша кола лођу дал!.. Они остану полако за нама идући. „Како е учти†таи нашЂ избавителБ ",рекнемЂ н после дужегљ времена, иалећи безбрижно мое цигаре; „и како е добарЂ! рекне госпол, —" и како е лепЂ, y6io га Богђ !" неотице рекне Милка, и кадЂ се п почнемЂ сменти, зарумени се она као штосеневина ружа румени кадЂ е сунце огране. „Срећа те се брзо растасмо"рекнемЂ н шалећи се: „ерЂ другч1е пали бм изђ едне опасности у другу, само што господична одђ ове последи 1. оиасности небм тако бегала." „Е, и вм се зпате шалити," рекне она, и тако ме пола .иотито пола смешећи се погледи: да самв за 30 година бмо млађи' одма бм пао у несвестЂ. ТекЂ пошто смо далеко измакли, падне намЂ на паметЂ, да га у онои хитнђи и забуни нисмо пмтали за н1-,гово име , нити онђ зна ко смо мм, То насЂ е врло ако печалило. ПутемЂ стизали смо млогу србску сиротинго кон кђ Дунаву бежи. Мн смо имали времена уз' путЂ одморити конћ и у едномЂ селу заложитисе; бмли смо доста спокоини, али опетЂ болли смо се маџарске воиске. Онда сви они предћли нису бмли ничи!и, ко сђ каквомЂ четомЂ удари, онаи и влада. КадЂ дођемо на оно место кћ Дунаву , гди су нзмђ казали да се можемо превести, нађемо шштђ миоге друге свакогЂ узраста и станл бегунаца, гди одђ неколико дана чекаго на лађе. А лађе кое су превозиле , отишле су некуда, валЂда е кои членЂ одбора одвезао бмо свое жито да прода. Мм смо данЂ и ноћЂ чекали бадава , на другои страни Дунава нисмо никога могли видити. На еданпутЂ чуемо подалеко неко пуцанћ пушака , и све жене и деца почну врискомЂ плакати. „Небоите се повичемЂ л ! кадЂ е нужда наивећа , онда е божн помоћв иаиближа !" и покажемЂ ил!ђ прстомЂ на две скеле, кое су се спуштале полако нама ннзђ ДунавЂ. Али што су годђ лађе ближе долазиле, све се и пуцнава пушака изближе чула. КадЂ лађе дођу до обале, а мм сви навалимо и сви смо ради бмли да први уђемо, у таи Ное†ковчегЂ: обадве лађе буду за часЂ пуне, истина сви се сместимо, али смо бмли тако стеснћни , као кадЋ се немачкји театорЂ у србскои вароши дае. Мм трое наипоследнви уђемо. 6рЂ Милка чекала е редЂ и Hie хтела крозЂ ону массу света да се гура , она е валЂда мислила да е то балЂ, и чека да дође кои галантЂ младићЂ и да е учтиво изподђ руке уведе. ТекЂ што смо се хтели отиснути одђ обале, ал' искрснуше онб1 исти четницм кое смо мм на путу нашли. Онда ми е 6bi.io мило кадЂ самв i5 вид!о , али садЂ се

уплашимЂ , ерЂ видимђ да беже и знао самБ да ће намЂ лађе зауставити. Одма видимо и нбЈовогђ младогЂ че товођу, кои дотрчи кђ обали. заповеди: „да се неотискуго лађе, а мн ако неможемо стати мм ћемо се вратити да славно умремо." Бадава су изђ обадве лађе викали да е све препуно, ранћницм са остаткомЂ оне чете буду v ону другу лађу смештени. У лађу гд1, смо мм 6ti.in, ускочи онаи у калабрескомЂ шеширу, и мм му се обрадуемо и радостно му направимо место међу нама. КадЂ смо бмли готови кренемосе. бдва е неколико нби могло веслати, и мм се предамо Дунаву на милостб , кои e са своимђ малимЂ таласићима по кадкадг заплгоскавао у нашу лађу. Према нама на оставлћнои обали видимо како еданЂ по едаиЂ непрЈнтелБ долази , и како насЂ усмотре пуцаго на нлсђ и трче све ближе обали. Маша се почне плашити : „небоитесе ништа лепа девоико," рекне iofi четовођа „заклоните се за мене одђ непр1ателБСки' пушака. КадЂ србско воиводство издише, ни а немаримЂ да живимђ." КадЂ смо бмли на средЂ Дунава, престали су непр^нтелБи на насЂ пуцати. Обадве су наше лађе упоредЂ пловиле, сви смо ћутали. Весело лице оиогђ иашегЂ четовође на еданпутЂ нао.блачисе , нека туга обуar.ie нћгову душу и ужасннмЂ гласомЂ повиче : „Сђ богомђ плодими Банате, нигда вмше србска тробоина »астава неће о-е по теби ширити, нигда, нигда се вмше у теби неће СрбЈннци, Црногорци и Граничари подђ едномЂ командомЂ и за едну цћлБ борити. Сђ 6 огомђ србске надежде нигда смћлје нисте обузимале србске душе , оваи нараштаи неће вмше веровати своме одушевленго. Сђ 6 огомђ мила ратованн у коима су кушали Срби свого ненку свагу. Сунце србске будућности , србске иадежде, србскогЂ воиводства залази. Лаку ти ноћв мило несрећно Србство, за тебе нема cnacenia — нико те већма одђ меве нелгоби а нико ти одђ мене гору и црнго судбину непредвиди и непрориче. Ево јоштђ еданЂ последнБИ метакЋ на твого обрану." При тимђ речма опали онђ. свого пушку на обалу, гдћ се доста бмло Маџара скупило, па онда исту пушку баци у Дунаво, и заммшлћно загледа ее у воду, као да се проммшлнвао хоће-ли и онђ у Дуна†за пушкомЂ да скочи. На еданпутЂ полете нћгови погледи преко cbiio насЂ као да е хтео са свима нама да се опрости. Онђ хтеде iofi нешто рећи. но у таи истми ма' пукне са обале пушка као одговорБ на нћгову пушку, тане погоди га , и онђ падне девоики у наручн. НћнЂ ужасанЂ врисакЂ пролети крозв срца CBiro насЂ. Мм смо 6 б 1 ли близу нћга , придржимо га на рукама да непадне сасвимЂ. Крви Hie нигди бмло Нађемо тане што га е ударило. Оно е бмло изгубило снагу, и само га е онесвестило. Мм смо га иоливали водомђ, да бм се могао повратити. После неколико тренутака отвори онђ свое црне очи , н прво што е видш омло е смешећесе лице девоике , кон му е држала свого мокру мараму на челу. „бсте-ли живи ?■* упмтамт> га н . и оиђ погледа. и после неколико тренутака одговори полако : „есамБ — Hie ми ништа ! овде ме боли !" и привати се за потилнкђ. Мм смо сви лебдили око нћга , и сваши часљ извћштавали смо оне друге у обадве лађе о нћговомЂ здравлго- Н извучемЂ полако ону мараму изподђ Мил-