Шумадинка

кине руке, да поквасимг. у води , и нћна рука остане на нћговомЂ челу. И доцн1е кадт> смо се еданпутЂ у шан,цевима према Варадину састали, рече ми да нигда неможе заборавити ону нћжну руку што му е на челу станла, доданзћи у шали, да му е то наиболБШ мелемЂ бмо. Мм срећно извеземо се на другу сграну ДуааваЈВећа частБ нашегЂ друштва разиђе се. Села нигди близу Hie бћЈло. iVIw нисмо могли одђ обале одма далћ нћн. Госпоа рада е 6bi.ia да дочека онде извћстш о свомћ мужу, а наивише збогЂ тога што 6 тога младогЋ шнака нка грозница уватила , и што га госпоп и нћна кћи нису нипоиуго хтеле еамои MoioB неги и нКговимђ воиницима оставити. Граничари и Cp6imui ,bi направе намЂ одма простране две колебе, а они, едни оду у села да намЂ донесу што годђ за ело, а други су се одмарали око насЂ. „Ко е таи чудноватћти младићЂ !" упмтамЂ а едногЋ одћ нћгови четника , и онђ ми каже да му е име Миланђ Велисавл^виб б , одђ куда е родомЋ hie ми знао казати, само ми рече да е 6wo некакавЂ чиновникђ у београдскомЂ суду, и да се одђ карловачке скунштине непрестано тукао са својомћ четомЋ противу HenpiaTeла, и они други сви хвали.ш су га , да нКговомћ родолго6iro, поштенго и одважности шв бмло равногЂ у србскои воисцбј. О чему самЋ се доцгме и самЋ увћрт. Онђ е осимђ тога 6bio и научентз, ерЂ е сђ прилћжан !емЂ провео неколико година свое раше младости на вмшимђ школама у Бечу и Пожуну. (продуженћ с .гћдЈв).

К А Л Е Н Д A Р 1). Ове године започеће рано зима, онима кои немаго дрва. Помрачеше месеца о комђ cmo лане казали да ће ове године бмти, Hie зато бшло, што су астрономи ća малаковске куле погрешно прорачунали. Помраченје сунца травће непрестано онима кои на нћгову свћтлоств мрзе. ДанЋ и ноћв равни су свагда онима кои нераде на надницу. Ноћл е наикраћа ономе кои свагда после подне спава. Вода ће непрестано стаати емрзнута за оне кои млого вина и pame niro. Покладе одљ мрснгл ела наступаго 14. Новем. ал' покладе одђ интрига, лажи, опадана и злобе , нестое ни у едно »1ђ календару. Постни дани сви cv они кои ненађу човеку у џепу новаца. (продуженћ сл1;дуе)

3 А Ч \\ 11 Ц и. Будале имаго Bbime среће него памети. Ко Hie за саветованћ томе нетреба помагати у неВОЛБИ. Суд!и мора оба ува еднака имати. Закопано благо и неостварена ммсао есу губитакЂ безЂ добитка. Ко свое дугове плаћа добЈн веће поверенћ. Сваки мора природи дугЋ платити. Бриге седе човека и пре времена остаре. У игри нема пр !нтелБства. У зђ воду е тешко пловити. ДобродћтелБ нестари никада. Ко оће да е свуда, таи Hie нигди. Шенска лукавостБ надвишава мушку мудростЋ.

М А Л И Н Е. Ко свакога безЂ разлике хвали, тога похвала нема сажности ни онда , кадЂ хвали оне кои похвалу заслу • жуго. Cnai:a е таина као какво закопано сокровиште, кадЂ се дозна да е какво благо сакривено . оно е већЂ пола нађено. Срећа онда се наивећ.ма слави и ларму у свету прави, када е склона оннма, кои незаслужуго. Кигда човекЂ Hie изсмелнЂ тако млого, збогЂ онм своиства коа има; као зоогђ онм своиства, коа 6bi радЂ 6bio имати. и за коа мисли да има. ОдвећЂ суетанЂ човекЂ Hie ништа друго него жена; а човекЂ безЂ икакве суете нема никакве цћли на овомђ свет} г . Одузми човеку сву суегу живота, онђ престае бмти човекЂ. Стихотворцн су као оскоруше: ,кадЂ иструле (угнвиле) онда добјнго свого праву важноств.

Д 0 М А fi I Н Т Е А Т 0 Р Ђ. Д е т е. КадЂ тм умрешЂ тата , мм те нећемо носити у цркву. ОтацЂ. А зашто снне ? Д е т е. Зато ер' тамо недаду ништа на Bepeciro. О т а ц ђ . А гди ћете ме носити смне ? Д е т е. У ,чеану тата, гдћ тн свак|'и данЂ п^ешЂ на Bepeciro.

М Р В И Ц Е. — У еднои драгави HeKifi одђ чиновника чуе да се хоће неко надлежателство подђ именомЂ „Касац1а" да установи; и у надежди да аванцира у то надлежателство, преда CBoiofi власти лрошенЈе , у комђ nponteHiro каже, измеђ' осталогЂ : „молимђ за itacaniro." Изђ целогЂ тога прошенЈа nie се ништа друго могло видити, него да Hafi-