Шумадинка

395

жа Она шта вмше купи себи у таи^пнскои опери и особито мКсто. Иеиманзћи пакт> ии барона ни Долотова, удовица се, као што ее могаше iomt. напредљ видити, наново оирене Клечеву. Онћ 6ianie скоро 10 година млађш одљ нК, а иманћ му 6iauie незнатно , а маленЋ и приходв , ербо м у стихови 6iflxv може обгги и ввликз ^зозвз . ^»^и му сваконко недоносише поваца. Но пошто небјаше вмше HtH. те да се може иробирати кои се хоће , то Гончевска стане ватрено и оз 6 илбно погледати опетЋ на Клечева и наочигледЂ смћрати на сладку срећу . кон се има кадг> двое «дно друго .iiođe у лшбави, коа е увнше прилика освКдочена и прочишћеиа. Залгоблћнми пћсникг> на то се ioiub већма занео , а Д олотовб ако узнемири, ербо му се пћсникљ у последнт. време бмо омил!о, па онћ садЋ гледаше употребити свашта, само да га спасе. Говорити залгоблћноме Клечеву у очи, да удовица само зато за нl.ra по^лази, што неможе да ^ooie никога другога, бмло бм узалудљ ; та залгоблћни су обично и глуви и слћпи. Зато Долотовћ смисли учинити се као да е опет-в залгоблћнЂ у Гончевску; али она е бмла паметна и смотрена, па одмахт. е спазила да се онђ само претвара, текљ да Клечеву отвори очи. Зато и немогаху успћти први нћгови уводни покушаи у томе иогледу. ПКсникђ ce међу тимЂ како кои данЋ све већма даваше у свого лгоба†тако, да га иико немогоше изђ нћ извући. Читавм 8 дана еднако мишлаше Долотовђ само о томе, како ће спасти Клечева, коме већЂ немогаше лгоди помоћи , него 101чтг само природа ако му помогне. КадЋ се Долотовђ едно вече купао . а онђ подвикне као АрхамедЂ : „Домис.но сам t. се шта ћу и како ћу", па скочи изђ boде и обуче се и бржеболћ отиде кћ )'довнци. Она га смћшећи се а подсмћвагоћи му се дочека и запмта каквоме срећномЋ случаго има захвалити на нћговои посћти. Пћсника кодђ нI. ние бмло, она е сћ нђимђ бмла уговорила да до вече иду шетати ce забаве ради. Долотовђ одговори да е дошао управо као одасланикђ друштва ЛопухинскогЂ. да макарћ и полузванично чуе да ли е она наумила вћнчати се са КлечевимЂ у Лолухинки, кое бм свниа лопухинчанима одвећЋ мило бм-! л->. А она, мало промисливши се, одговори да ће то за. висити одђ прилика. -II одђ волћ онога, кои ВамЋ буде супругЂ" — дода Долотовћ безазлено. „Мислите ли вм да бм нужна у томе бмла и вола супругова ?" запмта удовица подсмћвагоћи се. ,,Kat:o не ?" одговори Долотовћ . „Та валљда се онћ неће хтћти вћнчати сђ Вама овдћ. гдћ се тако неповолвно о нћму коешта разноси." „Шта се разноси ? ВалБда башЂ некажу да н силомђ полазимЋ за нћга, а немаримЂ за нћга нимало ?" „А, то нико некаже, него ioun, свакш каже да га Bbi искрено лгобите, али да онђ КасЋ нелгоби, него ВасЋ узима само зато , што се нада поредЂ ВасЂ обогатитисе , тако барт. кажу лгоди."

Удовица га погледи зачуђено. Такво штогодђ небм iofi никадЋ пало на умЂ. Како то могке бмти да е когодђ , па и то шшђ КлечевЂ, управо нелгоби, него еузима само по рачуну? То иомнсливши, презрително слегне она раменима. Долотовђ као искрено настави далћ : „А 15bi се чудите тако особитомЋ измишлћнго, тако лажлбивомђ опаданго ? Али и шта зна човекг., !;адЂ се неможе свему свћту намесити колача. Сва Лопухинка кагке као да е еданЋ само човекЋ, да е Клече†и сиромашнш и ниж!и и чиномћ и положаемЋ него вм, па се нада да ће.у зевши ВаСЋ, добити поредЂ Baci. у свћту само одликована и умћшати се међу велике лгоде. те зато одђ Bwiue година претвара се као да е у ЈЗасЋ залгоблћ нћ , спокоино чекагоћи и увћкЂ скланагоћи се на страну. чимћ кога одважнЈегЂ удостоите свога погледа. Вм ћете ми дати за право, да Лопухинка мора имати нешто и право, што тако сумнв-" „Та зарв су башЂ сви у Вашои Лопухинки изгубили паметЂ ?" внкне Гончевска разгнћвивши се. „Клече†зарЋ да ние у мене залгоблћнЂ, него се само учинш као да ме лгоби ? 6 ли паметно такво штогодћ и мислити ?" „КадЂ бм се опаданћ упразлнло по закониада здравога разума, онда се оио небм ни звало „опаданћ", већЂ „истина" — примћти Долотовђ оз6илђно. „То е доиста гадна лажв !" рече удовица лготито. „Такво штогодђ лудо мислити ! fl ћу Васв увКрити." . . . „ Чимђ бм могли увћрити да ВасЋ Клече†искрено лгоби ?" прессче ioS Долотовђ рћчв спокоино. „Чимђ ? . . . СвачимЂ на свћту ! Нћгово облетанћ око мене пунм петЋ година, нћгове пћсме , уздисанћ, вћрнОСТБ, СТрПЛЂИВОСТГ." . . . „То е све могло бмти само претваранћ, кое га е споро али поуздано довело до цћли" — пресћче шиДолотовћ рћчв. „Д самБ и самЂ све то, што сте Вм сада навели, скоро свмма Лопухинчанима roBopio кадЂ су одготроСЂ бм.ш на великомЂ извору. Н самв гледао доказати шмђ да е Клечевлћво облетан!-. око ВасЂ , нћгово постолнс.тво, послушпостЂ и стихови нћгови, и еданпутЂ рећи све, што сте ми Вм садЋ казали, знакЋ да ВасЂ онђ доиста лгоби. Па знате ли шта ми е на то одговорш дебелми Охватовх>, што виче на Лопухинку? Одговорт ми е : „Ала ми е и то тешко , покоранЋ бмти и уздисати, кадЂ се има изгледЂ , на таи начинЋ добити женску са 800 мужика !" — А дугачк!'и ХунгерснотЂ. што се еднако тужи на свои варлБивми апетитЂ , додао е кћ томе : „Та да , кадЂ онђ изт ^ лгобави спрамЂ нћ небм два -три дана ништа eo, можда бм тимт 3 болћ доказао да е искрено лгоби." „Како да ние! Вм мислите да 6мхђ л пустила Клечева да умре и одђ глади, само да увћримЂ Лопухинчане да ме лгоби ?" рече удовица незадоволвно. „Та то небм лћпо било. . . . Осимђ тога онђ е нау 4io ести тако мало, да му небм тешко бмло башЂ и постити три дана. Тако рече и бћлоглавБш КашаринЂ , а егуцавми ЛевушекЂ додао е кћ томе iomi. ово : Друго бм бмло, кадЂ бм се онђ изђ лгобави спрамЂ нћ само е