Шумадинка

4>а Орлова учини», надљ e оваи првии путч>кодћ нћга био. Ован великш дипломатЂ писао е своме двору. и признао s оно велико »inhfiie нћгово о цару Наполеону а танође и многима другима лицама. O h 7 i е бмо поиоженћмг. Нап«>леона тронутг. и roeopio е, да е нКговг блаигенопочившш царљ имао срећу цара Наполеона познавати, онг. се не6bi сг. таковимЂ човекомЂ у бои упуштао. Л несумннмЋ о томе, да нису гроФЂ Орловг. и баронг. Бруновг. наивеће похвале о цару Наполеону писали, кадљ е онб на нви тако велико упечатлћнћ учин!о. ГраФг. Орловг. седјо е сву noht, обученг.. и чекао да му аве да е царида родила, на да иде цару честитати. Па 6wo е онг. башг> и npBbift. кои е рано уготру цару , прворођеногг. смна и наслћдника честитао, и комплименти нћгови при честитанго удивили су све веште дворнне царске. ПаризгЈ 23. Марта. Принцг. Лукианг. Бонапарта отишао е у Лондонг., а Персинћи посланикт. Францускји ири лондонскомг. двору дошао е овде. llpaficKifi посланикг. дао е ба.п», на комг. су сви пукомоћници, Персинви и сви остали посланицм бмли. Принцеза Матиида отворнла е балг> са принцомг. Раискимг,. ко е у Паризу Царица ће се сутра. ако лепо време буде првми вутг> одчд порођаа по вароши возати. Као што „Патри" говори, гроФт. Орловг> поставлћнт> е за изванредногг. посланика рускогг. у Паризу." Мис.ш се, вели „Патри" да е оваи дипломатг. добмо налогг. ,цару Наполеону. ступанћ цара Александра II. на престолг. руcKifi, званично обавити, кое обивленћ бмће у наивећемг. торв:еству. Мисли се да ће гроФ г в Орловг. у Паризу остати до крунисанн рускога цара, кои ће после крунисанн v Француску доћи. Као што дописателв „Монитера де иа ф/.отт," нвлп. у kpo нштату се спрема већт, една ескадра. на Koiofi ће царг. pyciiiS са своимћ братомћ у Маго месецу у Паризт. доћи. Н0ЈИТИЧИБ1И НРЕГЛВДЂ. Енглески листови труде се доказати, да ће врло тешко бити сагознБшг. воискама, да се за кратко време повуку u3'i> Турске и да се огромна и безброина коиичина ратногг. матер!ниа, као : пебана и свакогг. рода рана, koio су Енглези нагомилали у Турскои, оданде врати: дал 1. вели „Таимсг.", у свомг. нижесићдугоћемг> чланку, да се на парискимг> конФеренц !нма ннсу могли разправичи сви заплети у турскоме царству, особито што се тиче Tecnbi одношал између западнви сила и Норте. —- РечеHbiS „Таимс-овг.", чланакг., гласи овако: „Неподлежи никаквои сумнви више, да су при заклгоченго париски конферешцд ionib многа пмтанн у смотренго Турске, нћногг, упуграшн!.п. положан и нКнм одношаи према своимг. doca .daHbu .nt, сагозницима остала неразправл1.на и нерћшена. Потврћуе се, и то по свои ..рилнцм сг. пунммг> основомг. и иравомв, да е ionri. прошлогг> месеца планг. ( ио коме бм се оба подунавска кннжества споила и до бмла наслћдственми престолг., имао врло много бранителн и приврженика, а да е реченми плонћ , премда су га оуномоћницм одма одбацили, ипакг. саснимв озбилвно предложенг. бмо као едно одт> онм пмтанн, кок париске конФеренц "кз рћшити и.чаго, Ово е пмтанћ !ошг> сасвимл

нерћшено, и но начелама међународног h права има Су,, танг. неограннчепо или поне не сасвимг. оцнчно onpe^} лено пргво на целу областв и жителнство оба рече На кнлжества. Оваи е ратг. све пређашнћ уговоре Порте cip^, ciomt. уништјо. Неки одг. овм уговора утврдили су и дћлили положаи подунавски кннжества. Сизеренство ( В р ховио господарство) портино, влада кназева, кои еу j. последнћ време на i едамт. година бираии, покровит« и ■ ство руско, и ограничаванћ Турске у CMfiTpenro уиазц. турске воиске у речене землћ, све су то поменути у Го- > вг>ри опредћлили и утврдили, уговори , кои се започинк, у прошломе веку и допиру до год. 1812-е, 1829-е и 1849, Све дакле, што е пре важило, nonHiuTio е оваи ратг.та, ко, да мм садг. слободно рећи и заклгочити можемо, да, Султанћ садт., кадг> су сви речени уговори оборени, наново ступјо у свон иређашна безусловна права. Но ono пмтанћ мора мудроств европски правителвства нанпре добро претрести па онда тект. рћшитн. А и станћ и положаи христјански поданика у Тур. скои претресанг> е на конференцјпма паризкимг>, и утг* пмтанго Турсиа се исто тако упорна и стална пока вала, као годт. у смотренго подунавски кнлгкества, и сг> равнБ1мг> успћхомв. Она е зактевала, да се СултанcisiS Хат-хуиагомг> нестави глеђу точке уговора , нити да уговарагоће силе за нћга гарантираго, и Падиша nie радт« никомт. на свету бмти одговоранг. за извршенћ вдногћ Фермана, о коме ће му може бмти нћгово свештенство рећи, да е противанг> волви божши. Западне силе имаго иннг> млого и труднога noc.ia. Све оно што одт. почетка овогг> века спада у источно пмтанћ, све то мораго оне раеправити. До душе и ратг> е. имао свое резултате. Битка код% Инкермана и освоенћ малаконске куле извоевало намЂ e слободу црнога мора и разправу руске границе v Бесаpa6in. ,\ли све, што дублћ лежи и iiito зактева дубоко посматранћ и испмтиванћ државника, све е то нерћшено ioiuT> остало. Светт> ће болћ умети сватити незгодв, сг. коима се дипломати имаго бориги , и кое они уклонити мораго, кадг. дозна, да сагозне воиске мораго одма изг> истока кући вратвти се, и да у турскоме царству никаква страна воиска ни подг> каквммг> видомн и изговоромг. становати не< ме. Чимг> се уговорг. мира ратиФНцира, одма ће сагозна воиска свое саданћ позиц!е уТурскои оставити. Француска воиска враћаће се, као што се чуе, кући у оделенама по 10 000 момака А и енглеска ће воиска заедно са сграномг. лег!омг> у наивећои хитнbи отићи сг> Крима и изг. Шкутара, и то на читавоМ флоти прелазнм пароброда. ЗаповестБ ради повратка сардинске воиске већг. е издата, и наипосле отићиће и ayCTpifici!a воиска изг. Влашке и Молдавје. Бавлћнћ западнм сала и Hbioee воиске на истоку еств дакле таково имтанћ, кое се за неколико само иКсецш р!>шнти има. Такавг. ратв као то e оваи садч^ окончанми, морао e наравно произвести и повући са со6 omi> припремаић и нагомиланћ грдне количине ратногг> матер!нла сваке струке. Говори се, да се енглерка вонска за читаву годину дана снабдћла сг. раномг. и ДРУ" гимг» нужднммг. потребама. Ратнми матер!нлт> морао се у еднон землви, каг> iiito е Турска, за подуже време напредв пабавити, особито за такву страшну воину, како-