Шумадинка

i® 690 o

Тако e roflopio господинт> Ж a p к o в и ћ ч> и приаовед10 е нбои свош Hecpehv обстовтеино и ca наидоста8'tpHioMiv точности. А шта бм ова девоимица pa^ie и сиушала одх> ове приповедке, у koios е свака речБ бмда иово доказалство нћгове према hi>oh лк»бави? Кадљ е пак-b почео говорити. како ее на брежулаку у шуми налаз1о, каква су га чувства обузимала, кад7> е угледао частеће се лрстенijiie, како се онљ тада тврдо pfcmio, одрећи се света, и на далћнми путљ кренуги се, а она се смути и рече: „О та не 6w сте зарљ!" . . . „Bbi заиста!" уздану господинђ Жарковићљ: „бм заиста, ако . . ." и сада се онг> машн за нћну руку; овде му се пресекоше речи: али што е онђ нн) дрктећомг, рукомх, неотице за руку стискао , што е оочео муцати, и што му се грло чисто осушило, и наипосле што е онт> нн) милокрвно гледао, то iofi е све и више одкривало, него што бм се наикрасноречиБЈе изказати могло. Она е дрктала. И сама речи проговорити Hie могла. Погледи су се нћни са нћговима сукобили. Садг. ioK се разведраваше лепа будућностг, нћна. Лепше се небо иадт> нбомђ вшло, сдннјв iofi е готренћ сунце сшнуло, и на землБи е KpacHie цвеће цветало. — За нби сада небмаше ништа више земно, ништа смртно ни бедно. Анђелскимљ мислима обузети блудили су по световима. и они у томђ почувствоваше позивђ створителп ш> блааЈенству. „О како ћемо срећни бмти 1" рече господинг, Ж а рковићт,. погледавши горе на небо. „^репни", промуца Христина, и узданувши спусти замишлђно главу на прси. Онг> осети да на Христинои руци има еданв малми златанг, прстенчићг, , и то ra опомену на вражкш н >черашнБш данг>, кога е дана пропустт на прстенг> доћи, з 6 опј чега ће се по свои прилици господинг> Л io» бибратићг, на нћга срдити.

ч Та hie ни сада доцне!" рече онг>, ua скиде са сво« руке прстенг> и натну га на Христининт, прстг>. „Оћешг, тш мени твои прстенг> дати , драга X р истино!" упмта е онг>. Она скиде сг> руке прстенг> и даде му ra. Прстенованћ сврши се ; и ни едно речице непроговори. Они се нису заклели, да ће едно друго вечитолгобити, ерг> устне нБЈове немогоше речи произнети. Место тога блистале су имг> се кристалне сузе у очима Штренћ сунце обасу ово двое срећнм свотмг> руменомг, светлости. „О Христино мон Христино!" викну госиодинг> Жарковићг.. 25. Да е господинљ Лгобибратићг, сва иеликолћпЈл Соломонова себи у помоћв прибрао , да прстенованћ овб! двое величествено буде, и опетљ оно небБ! могло бмти снинј« и торжеетвеше , него што се занста ебило овде у собнци потреби гогг, поштара , обасано ружичномг> сниности готренћта сунца, а гпровођено цвркутанћмБ милБ! шена. Господинб Жарковићћ заборави сва отрадана заборави путованћ свое. Онг> погражи и обуче капутг. лгобичне бое и прашне ципеле свое, и смерно се н,Ч1> Христинине собе уклони, да се она на миру опреии. Они обое заедно сг> тетком-b повратише се кући roсподина Л н> б и б р а т и ћ а. И тогг> истотб дана бмли оу oiib 6 oai> пслнчествене гостбе прстеновани, а на две неделћ затим -б торжествована е свадба Hbioea no сеоскомт> простомг> обмчаго. Христина за целогг» свогб века никадг> другчји папуча Hie носила но само црвене , за споменг, што « она у таквима срцечБ Жарковића завладала. Посрблћно по Чо«е-у.

ДОШћЕ и СТРАНК ИОВОСЛГИ.

С р к i ј«. Б е о г р а д б 13. Новембр а. Белгискж при Блигтателнои Порти ПосланикБ г. Б л о н д е л г> бави се одг> неколико дана овде. Онб, е познзтћ и з 6 огб cbotij научногљ путовавл п) целои Европи. СћверноИ Америки, Антилима, узг> Н 1лг>, по црвеномг, мору и Абисинш (Хабешу). Нћму за честБ давао е ономадг ручакг> ПопечителБ ВнутренБи Дћла r. К. Николаевић7> , гоче Енr.iecKiii Генералнми Конзулг>, r. ФонбланкБ, а данасг> дае Праиск1и Конзулг> r. Мерони. Т У Р С К А. И зб Цариграда донео е паробродг> Сина& у Марce .ib 5. Новембра. слћдугоће вћсти, кое допиру д« 29 Октобра:

„По „Преси д орЈанБ** већг. су изићнБиване дипломатске ноте у смотренго повлаченн аустр1иске воиске изг> подунавски кннжества и повлнченн енглеске Флоте изг> црногг. мора. — Новине лвнн), да су Руси енглескои шаики „Башеру", бранили улазакг> у азовско море, и да су са тврдинћ бни-кала изг> топова на нго пуцали, 8 то зботв тоra, што е она неке руске проматрагоће лађе, кое су неке турске лађе на абхаскомљ прибреапш збогг> шверцованк соли отели, гонила, и за нвима чакљ у азовско море у потеру ићи хтела. Адмиралх, Лшнг> послао е еднутоповску шаику. да развиди, шта е и како е. — Енглеске лађе све «днако бране Русима. ариближите се зшиноиг острову.