Шумадинка

Ше 601 $

— Преговори, ков су лордљ Редк.жФћ, и бавећж се у Цар иг раду iiepcificKifi посланикћ при Француском-ћ двору, Ферук-Канг., ииали у смотреннЈ предстонћеп. непрЈнтеиБСтва између Енглеске и llepcie, нису имали ннкакавЋ поволанг. успћхг, — HaKHOBie вћсти из£. flepcie питврђук). да су Церсјанци по освоенк) Херата опетћ натрагг. узбЈени. Но оваи догађаи пада у песецЋ КЈ лји . НаиновЈн пакЋ извћетји о повторителномг. освоенк) Херата одг> стране Персјннаца, у месецу Септембру, ioniTi, нису ни сћ кое стране опровргнута. — PycKiA комисарг., кои е бмо изасланг, за разпра ву руско-турске границе у Азји . вратјо се у Петробургг>. — БелгЈиско правителБство е наиченовало е нове консуле по нристаништаиа подунавс кикннжества, а нарочито и у Београду. Ф Р I Н Ц » € К i. Полузваиичнми лисп, „Конститусiонелi." доноси onert едант. чланакг. енглески листова, у комг, онг, и немачке листове крпи, и то збогг.тога iuto они вичу на Француско правителг.ство. „Конститусјонелг." вели , да Француска. кон брои 36 милјона гкитела, нетражи савкта одг. стр апм листова, и да она има доволбно искуства за разпра влннћ CBoifi унутрашнаи нослова. У смотренш неаполвскогг. интаил стижу намг. из1. Париза поволвни и мирни гласови. У Паризу ммсле сирћчн, да ће изј > Неапола доћи добри гласови пре, него што буде изг. Париза отишао r. Антонини, неаполљcisifi посланикг. при Францускомг. двору. — — ДописателБ „Даили-Нгоса" пише изг. Париза о краткомг. слову цара Наполеона, управлћномг. на царско-рускогг> посланика при Францускомг> двору, r. Киселћва, слћдушће: „Одговорг. цара Наполеона гроФу Киселћву као годг. и уобште сви изрази цареви. зактеваш да се сг> наивећимг. позоромг. читаш. како се небм „погрешно« толковали. При свемг> томг>, што е оваи одговорг> чудновате краткоће, то се онг> ипакг мчже сваковко толкова ти. Н самв већг. више пута опажао, да начинг. толкованв оракулски изречена цара Наполеона оставлн широко полt, свакодномћ размишланш, и да онг. у себи носи скривене значае онога, што се на првми погледг. и неопажа. Ано се ствар!. дублћ не испмта, онда доиста изгледа оваи одговор!> као ооразацг. краткости и искреноети. Но ако се рЈ.чи цареве сравне у савезу са свмма саданвимг. околностима времена и нолитике, онда се свакадг. опажа , да се прошлостљ са сумнг.ивомг. точносћу представлн. а исто тако будућностБ тимг. начиномг. наговћштава. да се толкованш оставлн врло пространг. кругг. У настоећемг. случаш чини м« се, да онаи ставг>: „Одг> времена заклшчеиогљ мира и т. д «адржава у себи онаква изасненв. коа површномт, читателш непадаш у очи, а та су: 1.) Што су енглески државници саизволилк на оваи мирг., кога народг> (енглескш) сг, пунииг правомг. ocvђуе, причина е вдинствено, што се «ранцускг на кон-

гресу парискомг, одг> Енглеске почела отуђивати, и што е одрекла сад>,иствованћ свое, да се получе поволввјд у слов1н. 2.) Оно услов!д. кон се у Енглескои назмваш благима, назвала е Францу -ска сг. почетка сувише строгима, да бм се тнме Pycia удворила. 3) Што е Pycia обишла толика услов1 'д уговореногт, мира, и што тегки, да тштг> и друга условјн мимоиђе , то е она зато само учинити могла , што ш e Француско правителлство на то ободравало и подбадало. 4■) Француска се Hie могла надати одг. стране Енглеске доброду iiihom i> и благомг. поступанш; зато е Француска одма сг. ночетка тежила на то, да се одклони оваи недостатакг> слоге и пр!ателг.скогг> спорааумћн.ч (и ово е дћиство долазка r. HepcHiibi-a у К<>мnieHf..) 5) Ако се Француско правителвство пређе ноказало благо у начину (snaviter in modo^l то с*е оно садт, показуе рћшително и сг-рого у самои ствари (fortiter in re), ерг> се изт> рћчји цара Наполеона асно внди. да ће се наипосле морати услов1н мира вКрно испунитн. 6.) У чему се пакг. ова услов|'л састое, то се оставла, да доцнјл времена рћше. 7.) Будући одношаи између Француске и Pycie бмће по свои прилиди врло прЈнтелБСКи и повћрителни. — — У Паризу 4. Новембра. Официри руске Флотице, коа садг, у Францускомг. пристаништу у Шербургу стануе, добмли су одг> свога адмирала дозволћнћ, да могу за неколико дана доћи у Паризг. Половина овм Официра налази се већг, у Паризу, а друга половина доћиће тамо онда, кадг> се ови први Kb «лоти врате. — М 1оги баварски и виртембергкки официри, вели „Конститусјонелг." добмли су на свое захтеванћ одт> свои дотичнм правителвства дозволеић да на ндуће пролеће участвуш у воини Француза противћ Каoii.iie. Ова к желн врл«> нка кодг. ceiro ОФицира шгкнонћмачки држава. ВЛДШКА И МОЛДАВШ. Европска KOMHcia за расправу дунавске пловидбе, коа е садг. пуноброино у Галацу скуплћна, н кол е тамо 23. Окгобра прву свош сћдницу држала . састои се изг, слћдушћи 7 чланова : за Праиску : кралћвскји савћтникг. Битерг.: за Pyciio : царскж дворскЈи савћтникв баронт, Офенбергг., бмвппи секретарг, канцеларје кназа Горчакова: за Француску: г Енгелхартг, , званичникг, царско-францускогг, министерства иностранм дћла; за Енглеску: инџинирскш маЈорг. Стоксг. : за AycT'piro : царзкји началникг. одћленјп и конзулг. Беке: за Сардинјш: управителв морске школе у Генови, «.штскiи капетавг> Алесандро д Асте. а за Турску: ђенералг, Омер-паша. ТвЛЕГ РАФСКЕ ДВПЕШВ. У Лондону 5. Новембра. „Таимсг> и i . h лл слћдушће: Писма изг> Бостона потврђуш, да е Бухананг, избранг> за президента сћвероамерикански држава са 174 гласа: Фреионтг, пакг, имао е на ceoioK страни 114 гла-