Шумадинка

Кадг> е недавно саданг.и енглески насићдникг> ? принцЂ одг> Ke.ica таино, под1з туђимг> именомг> и безв свине свите по западнои Енглескои путовао . рачунао е еданг> угостителБ тако извКстно на долазакЋ нћговт>. да е наивећа спремана нинио, и са грозничниив нестрпићнћмЂ долазакљ принца «г«>и е онуда проћи морао изчекивао. И доиста дођу едно после подне еданљ одличанљ чоBeiifj ст> еднимг> младићемљ, и зактевали су наиоолћ собе. Газда и млађи одавали су овимћ странцима наивеће почитанћ. Истога дана у вече, кадљ e гостионица већг. пуна била, дођоше ioniTt два странца са еднимг. дечкомљ. Газда ifi дочека сл К дј >гоћимг. речма : „Жао ми заиста, у гостилници има само ionjTh. за двоицу м ћста, но млади ће господин-б моћи и на канабету спавати." Тако е и било, и сутраданг, се дознало, да е онаи младићг,, кои на канабету спавао, наслћдникг. енглеске круне и скиптра." •— вдногг. Америианца укоравали су нКгови приателви, зашто онг. толико пие, и савћтовали су му, да се толико неодае тои убитачнои страсти. „Шта страств!" одговори онг, нБима раздраагено. „Гледаи т.и н&и ! Зарг, ви мислите, да н пиелш изљ наклоности! Н пиемг. изг> отечестволшбиа Размислите се добро, шта одршава биhe едне дргкаве? ГГ, аксе и порези. Е, то а онда са свакомг> каплБомћ ракие, кон се крозг. мое грло слива. плаћамг, по неку таису, са свакомг. чашицомћ ликера , кош испразнимг-. умложавамгЈ н приходе државне, и утврђу?мг> но томе дршаву. То е основг. , зашто а пиемг>, а ie наклоностБ. Кадг> бм л слћдовао Moiofi наклоности, то би д пио сурутку или воду као ви што радите, самогкиви изроди отечеетва. Но а нисаић као ви ; а немислимг> само на мене, н мислимг. на цћлокупностг., иое самБ а саставна частв, и зато убиамћ клице мои наклоности , зато се л самогг. себе одричемг>, па — пиемг>. Садг> усудите се, да ми пребацуете пилнство. — Два отмћна господина сукобе се на своимг> лакимг> колима, коа су они сами управлалн, у едномљ тесномђ сокаку; и ни еданг> одг> Htfi ние хтео ономг> дру-омг. скренути сг> пута. После подужегЂ времена привеже еданг> одг> не,и узде за кола. извади новине изг>џеia и занесе се у читан^. Ономћ другомг> пакг> то се se доеадало, иити ra е раздреиало- него шта више, онг> г екне ономг> другомг> : „Гисподине, кадг> будете прочитали листг>, онда ћу васћ молиги , да га и мени дате на итанћ. Философид , правословие и медицинска наука есу три землБишта човеческогЂ ума. Философин е шума, што се дублћ у H io улааи, то е она све мрачнин и неизв 1 :,стниа. Правословие е воћннкг>, у коме дрва плодове носе ; а медицинска е науиа кромпиромв засћнно полћ; — плодови легке у земл(,и ! 31 р as ia ц е. — бданљ грађанинг. у еднои нКмачкои вароши до био е буре сгарогг. вина и запечатио ra бри:клБиво, да га сачува одг. млађи ; нћговг> пакг> слуга пробушио е буре одоздо, и одпио е мало по мало знатну количину. Кадљ е господарг> носле некогг> времена буре отворио, И| »о се зачудио, што е млого вина нестало, при свемг>

томг,, што e печатг, сасвимг> читавг. и недирнутг,. На то рекне нћгова жена : „Види да ние вино како годг. одоздо источено : „Будало"; одговори онг>, „та доле у бурету не Фали нима-io вина, него Фали горе." — вданг, човекг, сеђаше у еднои берберници и рекао е околостоећимг, принте.и.има : Г1 иво е садљ по меанама млого болћ и нче, него прие, зато еамв ноћасг>, кадг> самћ се изг> меане кући вратио . спавао , као во." бданг. до нћга седећи лћкарг. одговори му на то : „То ние одг. пива , него то е ваше природно спаванк." —- бданБ сеоски парохг, радо се шалио и у шали заедао. бданпутв прође еданг. селнкг> ci, колима , у коима су два конн упрегнута била, тако полако , да е парохг> нашао за умћстно, изсменти ra, говорећи му: „Приателго, шга би ти искао за твол два вола ?" Селакг, му одговори : „Ж вамх> то немогу одсечно казати ; наивише е затимг> стало, шта би еданг, трећи за нби дао." — бданг, землћдћлски економг.. кои е са своимг. омлађимг, обично врло опоро поступао , имао е на продак» неколико угоени волова бданпутг, дошао е nt нћму еданг, касапин-b и желио е. да види наГшећегг, и наикрупниегг> вола. Економљ е обично салп, пазарио, да би свои еспапг, доволбно похвалити и болш му цћну истерати могао. И тако дође кг> нћму слуга, кога е касапинг, за волове запитао, и рекне своме газди у наивећои но двосмисленои невиности. „Газда, изиђите наполћ, касапинљ е радг, да види наивећегг, вола." — У едномг, тесномг, сокаку сусретне се еданг, лепо обученг> господинг, на едноп, селака , кои се возио на волуискимћ колима. Гиздави господинг> викне селику : „Приателш, како ћемо се ми мимоићи ?" „То е наилакше", одговори селакљ , паметнш свагда се укланн и скрене полако волове на страну. € Т Р А Н Е Н О В О С Т IX. Изг, Берна одг, 5. Ннуара телеграФираш : Скупштина шваицерска примила е предложенћ сашзногт, совћта са 33 противг, 2 гласа. Затворени у Маенбургу биће одма пуштени. — Изг, Париза одг, 4. т. м. телеграФираш : да е у „Монитеру" изишао еданЈ, чланакг,, кои кагке да е Француска морално обвезана Шваицерскои, иПраиска би погрешила кадг> би какве тешкоће полагала и неби предложена примила. Изг, Париза одг, 1. fin. пишу : да се о млогимг, новимв променама у унутрашнвости царства говори. Али наивипге се говори да ће цару Наполеону плата са 6 а млоги говоре са 10 милиона Франака да се повиси. Тако исто умложиће се брои совћтника. — Изг. Шпаиие све вћсти кое стижу слажу се у томе, да е станћ землћ врло опасно, и сваки данг, све су ближе револуционимг, догађаима. — Изг, Цариграда нвлнш : да шахЂ персиски остае у томе постоннт> да води ратг, са Енглескомг,. Уговорг, е о заЈЈму изх> Лондона прегледанг> стигао. Г. Лаирг, обвезуе се кадг, му привилегиш даду, за два месеца саставити друштво кое ће правленћ гвозденогг. Рушчукскогг> пута преко бдрене и Шумле безг, осигурана интереса,