Шумадинка, 26. 02. 1857., стр. 2

„На сваки начинЋ, ерт, треба посие госпоичну вашу нћерг, натрагЋ да одведемЂ, кадљ ви кодђ генерала остнаете". „Како ћу вамг. за толику доброту биагодарити ?" „Да ми оставите да и вашу кћерв тштљ избавимљ". „Н вамЋ се у свему подпуно повћравамг.". И затимт. узме шеширг. у руке и погаси свеће. Ми се спустимо низђ степене према месечини, кон е крозг. прозоре ходнина светлила. На капш узме онђ свого кћерв подђ руку; а н самБ на 10. корака за нћима ишао. За неколико минута доспћмо до куће генералове. Тада имт> се л приближимЂ. „То е добарљ знакг." рекнемг. ; „изволте садљ rope, а н ћу овдћ господичну чекати" „1оштљ еданпутг. хвала вамг., и сг. Богомг.", одговори отацт. нћнг. и пружи ми руку. „6 зикђ мои нема доволбно речи, да изрази, шта за васљ у овомђ тренутку осећаиЂ. НонадамЋседа ће Богг. кадгодЋ дати, да вамг, moio благодарноств дћломг. покажемг.". На то му ништа не одговоримг., но само стиснемг. му руку. Онг, уће у кућу а за нћимв и нћгова кћи ; но на измаку притисне ми и она руку. Не прођу ни десетг. минута, а она опетг. изиђе. „Каио e ?" запитамЋ н. „Вашг. принтеЛБ Марсо заиста е вреданљ да вашг. буде принтелБ, ерг. e валннг. човекг.. Видио е да би н рада била, да се до полазка нвиовогг. одг. отца не раздваамг.. и садљ ми нћгова сестра спрема креветг. у своiofi соби. Сутра до мрака отацг. ће мои бити сасвимг. у сиг .урности; сутра —ако мислите, да е благодарностг. едне чувствумће кћери, noiofi сте отца ви избавили, вредна да е примите — дођите око десетг. сати у вече у познати сокакг,, гдћ а живимг., и увћрите се сами, колико самг. вамг. признателна". „О, зацћло ћу доћи. €л' вамг. i'oihtt. uito рекао, да ми кажете ?" „Онг. вамг. благодари за вашу билету , и моли васг. да ме одма кг. нћму пустите. да се кг> нћму вратимг.". „Идите дакле драга Хелена i" рекнемг. н , и наипре уватимг. е за руку и метнемг. исту на мое срце. Као и к>че она ми пружи чело и одговори: „Сутра има ћемо више времена". Докг. самг. ioK мое устне на челу држао, држао самв на моме срцу притиснуту несамо нћну руку, него и груди нћне кое су дко одскакале, и само срце нћно, кое се чинило да гласно куца. Кадг. се раздвоимо н се вратимг. кући више радостанг. душомг. него икадг. пре. Да'л е то одтуда долазило, што самв знао, да самг. добро и благородно дћло учинио? Или е узрокг. томе било ово дражестно створенћ, кое самт. већг. почео страстно волети? Незнамг. да'л самв ту ноћв спавао или буданг. био. Но толико се добро опоминћмг., да самБ све красоте и милине природне у себи осећао. Ноћв ми се учини година, а данг. се одужи као вћчностБ. Хтео самБ и силомг. време напредг. да терамљ, и да ra опетг. задржимг., да неби ни еданг. тренутакг. одг. живота изгубио , кои ми е у овакои сласти Јоштг. остаао. Идуће вече био самв у деветг. сати већг. у ономг. познатомг. сокаку, и чекао самБ на уговореномг. месту. Ние прошло ни по сата, а а Хе-

лену угледамг, гдћ са стране долази. Чимг. до мене дође, обавие ми руке око врата, и проговори: „Избавлћнљ! Отацг. ми е садг. сасвимг. избавлћнг.! И ви сте нћговт, избавителБ ! О, да знате како васг, лгобимг. и волимг.!« Четрнаестг, дана после овогг. састанка добие Хелена писмо, у комг. iofi се авлнло , да ioK е отацг, срећно у Енглеску дошао. Другогг, дана затимг донесемг, iofi пасошг., кои самБ преко приитела извадио да и она иде. Кадг. ra у руке узе, полете iofi сузе, погледа ме жалостно и проговори: „Зарг, ви мене тако волете ?" „Волимг. васг. већма одг. мога живота", одговоримг. н „но вашемЂ самБ отцу дао мок) поштену речБ, да ћу васг. избавити и кг. нћму послати, па ту речБ морамг. лре свега одржати". „Онда знаите да л мок> речБ немогу одржати", рекне ми она. „Ако сте ви тако тврди, да мене можете пустити да идемг., л самБ толико слаба, да се одг. васг. немогу растати". Д е загрлимг. и полгобимг., и она по несрећи у Паризу остане. (продужение слћдуе) BI а л е u р is ч е. {BiiuTa крађа ) — Изг. Француске вароши Тулуза двлди) новине слћдугоћи догађаи изг. когг. се види, да удалћние Француске провинцие нисуувћштини крађедалеко иза Париза натрагт. осгале: бдна богато обучена госпоа дошла е на сдиномб интову предг. едну помодарску трговину, и уђе унутра, да пазари. Госпон е покуповала млого фини ствари, даде себи рачунг. направити, и понуди првогг, у дућану калфу, да сг, нБомг, иде на интову нћнои кући , гди ће му нћнг. касирг. рачунг. исплатити. КалФа сћдне сг. rocnoioM^. у интовг.; кола одезде и стану иредг. едно грдно здание. Госпон уђе сг. калфомг. у едну велику салу, гди ifi прими еданг. озбилБНогг. и достоАногг. изгледа човекг.. „Свршите сг. овимг, господиномг. посао", рекне госпон овомг. човеку, — затимг. оде наполћ и за неколико тренутака одтутнБи онана интову. Кадг. е калфа позадуго био самг. са онимг. човекомг,. кои ra е одг, главе до пете пазлБиво мерио и проматрао, досади му се наипосле, и онг. рекне ономг. господину нестрпелБиво: „Н молимг. за новце". —• „Шта?" — fl молимг. да ми исплатите штоФОве, шалове, мараме, свилу, и т. д". — „Будите ви безг. бриге , н ћу за то добарг. стонти". — „За шта ћете добарг. сталти ?" — „За ваше оздравлћнћ; будите само на миру". Сирома калФа мислиое.да има посла са кућевнимг, иастоиникомг. отмћне roспое. а онг. е у самоК ствари стоао предг. лћкаромг. тамошнћгг. заведениа за луде. Госпол е сирћчБ, пре него што е отишла у болту, да пазари, говорила томе лћкару, да ће му довести свога млађегг. брата, кои е лудг. и кои себи уображава, да е онг. калФа некакве помодарске трговине, па у лудилу своме све еднако иште новаца за продате шалове и штоФове и проче. Лћкарг. пакг. са свое стране мислио е , да има предг. собомг. лудогг. човека, и хтео е сг, НБИме као сг, таквимг. и да поступа. КалФа е искао, да му се исплати рачунг., а лћкарг, му е понудио већг, спремлћну за нћга собу међу другима сумашедшима. Младићг, се разлготи и развиче, и то лћкара шштг. већма утврди у томе, да е онг, заиста лудг.. Већг. е хтео лћкарг, да употреби насилна средства и да ra одведе у ладно купатило ; кадг. наедавпутг. заиште