Шумадинка

сИ рома кал «>а перо и артин>, да пише своме господару, а оваи по Htra дође. Лћкарг> му донесе. артие писмо (,у\е написано ; после едно по сата дође заиста госпо^ар 1 * Д а свога калФу ослободи. О младои госпои пакљ не бинше нигди више ни трага ни гласа ; она е по ceoii прииици ово време употребила на то, да изг. вароши умакне. Пре некогт? времена нвили смо ми у овомђ листу п о другимт. новииама разпрострто астрономоко извћстие да ће 1. ВДнил ове год. (13. НЈн. по рим, кал.) ударити една комета о нашу землго, и да ће 3 К)н. светт, т. е. иаша землн пропастн. О томе ниомо далћ ништа хтели ивлнти, ерЂ и друге стране новине мало а мпоге нимало нису више о томе говориле. Као што се по новинама примКчава, у Францускои наивећма су се уплашили. Беччке новине „Преса" одђ 19. ов. месеца доноси о томе слћдушће: „у целои Францускои, па и у самомт. просвештеномт, Паризу разпрострто е то увћренћ да ће 1. fOнии светт> или болћ рећи само наша землп ударити се сг> едномт> кометомљ и пропасти. Има лгоди, кои су сбог -б тога што се краи свету приближуе и свои тестаментљ начинили, немислећи ни мало ко ће га по томе тестаменту наслћдити , кадг. онда не-би ни кога у животу било. Та чудновата шала не само да е у Паризу него и у целои Францускои одвећх. оз 6 илбно кодљ свиго примлћна; и ми смо се зачудили кадт. смо у Францускимг. новинама „Монитеру ди-калвадо" читали писмо едногљ бив. морепловца , кои своимг. сограђанима утћшително извћстие авлн: да е она комета, кон се могла сг> нашомг. землх>омг> ударити , јоштг. 21. Декем. прошле године у Америки надг> землћузомг> Панамомг> показала, и никакве штете ние учинила. Ова комета показуе сеу292. године .еданпутљ. Последн1>и путљ она се видила 1556. године, и по томе требало би да се 1848. године показала.-—Све што се до садЂ говорило и писало о овои пропасти зеилћ, по већои части узима се кодг, разборити лгоди за шалу и изсменваго астрологе и оне кои то вЈјруго и одг> тога се плаше. Енглески звКздочтеци кои су наивћштш, ништа о томе не говоре. 6данг> одг> наиболћи астролоra Француски казао е да неће ударити та планета и да неће пропасти светг.; кадг> ra е други астрологг. опомеflyo да негосори тако кадтз ние увћренг., одговорио е онг, врло досетлБиво: „на сваки начинг> а волимђ казати да иеће пропасти светг>, ерљ ако не пропадне, онда ће сви дгоди казати да сам£, д погодио и ви ће те кои кажете Аа ће пропасти, бити изсменни; ако пакг. пропадне светљ, онда нема ко казати да самћ и слагао, а ви да сте има•>и право". Напредак!« j Апернкн. О чудновато брзомг. напредованго североамериканс «и сћдинћни држава наиасние сведоче она извћстин, "оа при свршетку сваке године управителћи поедини др^ава званично обнародуго о станго землћ поверене нби° вомђ управланго. Таково извћстие губернатора држа8е HroiopKa изишло е прошле године, изг> когг. се види, 6 само ова една држава кон е год. 1800 имала само I ^8.603, год. 1825. 1,616.458 а 1845 2,604.495 житела, на | ' в Ршетку 1855. год. већљ имала 3,466.212 жителн. Вред-

ностб иманн нбиовогћ , састоећегг. се изг. кућа , магора или сеоски добара, марве, землћдКлски орудин и справа, зграда за Фабрике, машина у овимђ Фабрикама, сирови производа, и Фабриката преценћна e на 2203,010.609 долара илити талира сребрни. Они имаго свега 5077 цркви, кое цркве заедно са онимг> што е црквено иманћ вреде 27,769.328 долара. У тимг> црквама има 2,141.159 седишта, а за свако, плаћа онаи кои на нћму седи на годину нешто у новцу. Сам > у овои еднои држави Нгошрку излазило е 1855. 10д. 559 разни новина и повремени списаниа, кое све скупа имале су око 2,000.000 пренумеранта. — Воиска ове едине државе имала е 335.000 упнсани воиника, кои су сви на 70 регименти , 28 бригада и 8 дивизиона поделћни; али одг> целе ове наоружане и пописане народне воиске само е 18 500 лгоди подг^ оружћмг>, кои су униФормирани и сл^чкбу воиннчку чине, остали су кодђ свои кућа и само у случаго нужде позиваго се подђ оружие. Школа основни и виши лвни и прпватни учебни заведенин свзкогђ рода имала е иста држава свега 11.883: у коима учило се те исте годинеученика мушкогЂ и женскогг. пола 951.932 имагоћи одђ 4 до 21 године узраста. На ове школе потрошила е држава НкпоркЂ 1855. год. 3,521 942 долара , и то на плату учитела 2,306.941 доларЂ , а на остале потребе школске 1,215.001 доларЂ. КадЂ ово човекЂ чита и размисли, мора признати, да они кои мисле да ће новђ светЂ у младои Америки стару Европу у образованости сђ вре.меномђ претећи , ово неговоре безг, доволбногђ основа и да то потврђиванћ да развитакЂ човеческогЂ рода јошђ и садЂ еднако са сунцемЂ одђ истока према западу напредуе, по овимђ штатистичнимЂ датцима и доказима добил велику вероватностБ. И р El ЕЗ Ц е. — бданЂ парохЂ говорио етаково слово, да сусви изђ цркве изишли, а само е една стара жена плачући остала. Пароху се чинило да она за то плаче, што ioS се нћгово слово допада, и упита е што плаче? „ А хђ зашто плачемЂ питате ме, одговори баба, а самБ дала сина на науке да буде парохЂ, па ако буде такавБ као што си ти, онда на што самБ толике новце потрошила". — ДокторЋ едне морске лађе, кои е све болести са морскомЂ водомђ лечио , падне у море, матрозЂ кадЂ га види повиче „утопи се нашЂ докторЂ у свого лекариго". — бданЂ путникЂ приповеда да нема прил ћжши жена одђ Саксонкинн. Оне , вели не само што се нестиде кодђ куће радити и што су добре кућанице, него и у театорЂ кадЂ дођу оне непрестано плету. — бданЂ швгртЂ броно е едномЂ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. неколико пута, маистору се досади и упита га, шта то брои „ А хђ шта броимЂ питате ме — броимг, колико има зли жена у нашои кући „па колико има" упита маисторЂ „СедамБ са маисторицомЂ одговори шегртЂ". МаисторЂ се налготи и стане га тући „Не, не" викне шегртЂ молећи, шестЂ хтео самБ рећи, безЂ маиоторице". — У Бостону у Америци био е поодавна еданЂтако лепЂ младићЂ да му е властв забранила у цркву долазити; ерЂ кадЂ онђ у цркву дође, све жене, и девоике окану се богомолћ и гледе у нћга.