Шумадинка

206

бо. да избави нЉно несрећно д1>те, премда се е готово стидила, и9устити такву моливту, нити е имала надежду, да ће бити услишана: ерљ iofi е нКно срце казивало, да она милостјб и поиоћв 6o»siH) ние заслужила. „Садљ noзнаеит. твои праведни, превћчни судЂ, о небесна правдо!" говорила е порагкена Лрна. „Не смемг> роптати ни туЈиити у безмћрнои Moiofi туги; epi 3 што ми се ово случило, ние ништа друго, него праведна казнБ за црно злочинство, коимч. самг> мого сестру оадила. Ио а самв мислила, небесни Творче, да те е ублажило мое дуго кавнК и тешко изпаштанћ; а самт> у моме заблуђенго помислила, да си мое злочииство избрисао изљ кнвиге твое превкчне правде, као што се оно изђ памтенл мога већв готово избрисало. — Ахт> , лгото самљ се преварила праведие освете пламенити мачт> после толиког-в време= на nie ripOMainio мого повину главу! Ахi>. а садљ нисам-b бмла спремна за такавћ догађаи. До мое дћте, мое лепо добро и несрећно д!нте! И eaMi> мислила, да те за нратко време окитимђ брачним!, в1>нцемг>, — а ти садт> моpanii, угинути у цвћту твога млађаногљ живота, — па iouiT -h на какви ужасни начииг.! — fl те у мислима гледамћ, како у мрачнои тавници лежишт>, каио часљ за часомв пролеће , како ти надежда све већма изчезава. а страшна смртг, над!> главомт, ти зин и све ближе и ближе долази, како тм у наивећемљ очалнго за помоћћ вичешљ и како те нико нечуе! О свемогући Боже избави е, избави , auo си Богт, благости , као што ме учи истинита B'hpa, кого cawb примила! fil го немогу отети изг> руку крвожедни и за осветомљ жеднећи нзичника. Ахђ зашто се то морало догодити 6anri> садЂ, каДЂ е храбри Борисла†отишао далеко одавде на воину противљ свои наии.ешћи непр1'нтели? — Ло мое д 1.те, мое ндно д!>те, да те барЂ ioiuTi> еданпутЂ могу видиги!" Овако е идиковала сажалена достоина мати, и одбацивала е одђ себе сваку ут1>ху. Она е терала одђ себе све служавке, па и самогЂ свогђ изповћдника, и сви у двору шаптали су еданЂ другомЂ на уво: „Наша госпоа nelle преживити ову ужасну несрећу." вдно сј 'морно и облачно вече сеђаше Волана усамлћна у планинскои ceoiofi обители, и размиигллвала е сђ некимЂ таинимЂ ужасомЂ о дану великогЂ жертвеничкогђ торжества, кои се све ближе и ближе примицао, и у кои ће данЂ она први путЂ уживоту свомђ принети гнћвнимЂ боговима крваву жертву. „О Вешто, Вешто!" говораше она у себи жалостно, „теби е бмло много лакше, кадЂ си први путЂ ову тешку дужностБ испунавала; — врЂ ти си започела жертвованћ сђ твоЈОмђ наивећомЂ непрЈлтелБицомЂ, и ти си тако безЂ икаквогЂ стра и противлЈјНл душевногЂ могла биги послушна нашнмт> боговима. Мени e пакЂ одредила судбина, да убЈлиЂ лгоде, кои ме нису никадЂ увредили, и у чјои туги и н болно саучаствуемЂ! —- Бћдна Лиллно, кон чамишЂ у мрачнои пешгери, да знашЂ тм, како ми твоа туга и очаанћ болно срце пара! Ахђ, л ти несмем-b помоћи; н морамЂ сурово и свирћпо сђ тобомЂ поступати; ерЂ ме на то намораваго два силна основа. Та зарг> нисамБ и и одђ тебе HecpehHia? КадЂ ми судбину нашу сравнимо, зарЂ Hie твоа болп? — Ти сл одрастла у срећи и радости ; нћжна лгобавБ ти е бмла вћрни пратиоцЂ, и посипала стазе мла-

дости твое мирисавимЂ цвћћемЂ, докђ те Hie твол злоудна судбина изђ гогђ цвћтногЂ круга изтргла; но и твоа ће несрећа бмти краткога траанн; нагла смртв преселиће те за тренутакЂ у благословене предћле раискога покод. — Н пакЂ одтргнута самБ јошгђ у првашнћмг дћтинству одђ npciro мое неутћшне маике; мене е одгаила суморна човекомржнн, и посветила е мои јкивотђ ту. ђои освети, да будемЂ отровпи мачБ у туђои руци! Са срцемЂ, кое се nie одтуђило одђ чувства лгобави и сажалћна, као што е мое, морамЂ вршити дКло иеокааногЂ бћсомучника, у чјим 7> е грудима изумрла човечностБ и свако племенито чувство, — па шштђ кђ томе несмемг, слћдовати аћжномЂ осећанго, кое дае женскомЂ срцу наивише блаженство. О Вешто, Вешто! болћ бм сто пута бмло, да си ме у дћтинБСтву, кздђ самБ ти у руке пала. безЂ сажалћна боговима жертвовала. Н ти немогу бла годарити на овзквомђ животу, кои се наивишегЂ блаженства земногЂ одрицати мора." Куцанћ на вратима нћнимЂ раздрма Волану изђ ови непрјнтни мисли. Волана отвори врата, и унутра уђе еданЂ младићЂ сасвимв скромно. СумрачакЂ у соби шв дозволнвао, да Волана угледа изгледЂ и дикђ овога странца, но нћго†висот. и племенитт> стасЂ показивао e ипакЂ, да е спадао међу одличнЈе свога пола. Она се мало препане, но онђ падне предЂ нбомђ на колена, и рекне ioK нћжнимЂ и благозвучнимЂ гласомЂ: ,,Н те непознаемЂ, обитателБко ове усамлћне куће; но 6bi.ia Tti ko му драго , ти ћешЂ за цћло, надамЂ се поштовати законђ гостоприметва, и дозволићешЂ, да ову ноћх> негди у заклону проведе еданЂ бћдни игонћни, како бм могао неколико часова одпочинути и сабрати силе за далћ бћгство." Волана погледа иа странца са жалостнимЂ смешенћмЂ. „Несрећни," мислаше опа, „кодт^ кога e дошао онђ тражити заштите. Нћга е овамо довела нћгова зла судбина. БашЂ такова јоштђ жертва потребна е боговима бћдни младићу, у мћсто да нађешЂ спасенћ, ти самЂ vлећешЂ у зиагоћу провалу смрти. Међу дивлбимђ зверовима пустинћ тм бм безбћднш бмо, него ли у овои кући. Но зарЂада издамЂ нћга, кои сђ наивећимЂ поверенћмЂ руку ми прзжа, зарЂ да погазимЂ свето гостопримства право? — Ахђ а несрећна, а несмемЂ човечно осећати, а морамЂ по дужности да будемЂ лукава н свирћпа!" „Тм ћу гишђ и не удостоавашЂ ме одговора?" продужи странацЂ по кратиомЂ ћутанго, epi> Волана му не биаше ништа одговорила. „ЗарЂ скромна молба едногЂ гонћногЂ неналази одзива у tboi'oh души ?" „Не — а нећу да будемЂ издаиница," мисллше жречица, „а нећу да погазимЂ право гостопримства. Нека иде сђ милимђ 6 огомђ — алЂ. та онђ и тако неће избећи одђ свое судбине! Бдителвни служителБи храма уватиће га, и довешће га овамо насилно! Онда а барЂ нисамБ она, кол га е издала;" и окренувши се кђ младићу, рекне му: „Бћдни странче, кодђ мене неможешЂ наћи заклона , ерЂ а самБ дћвоика и седимЂ сама; зато те несмемЂ а овде никако примити." „КадЂ е тако. а ти ми даи кака†напитакЂ," продужи странацЂ молебнимЂ гласомЂ, „па ћу л онда, прем-