Шумадинка

208

лама о белензуки тои говорила, да, она e управо захтевала одђ nl.ra, да се и онг. згодномт, приликомг. у таи дућанЂ сврати и да ту белензуку види, ано ће то 6auiT> и радт. самогљ тога бмти, да ioE каже, далилепг. вкусх. има." — ПочитателБ нћн -Б чин1о се, као да желго господичице неће да разуме, онг, се е увекљ ири похвалБиванго н К номђ смело само, одговорјо никад -Б Hie ништа, него се onpocTio и удалш. -— На свои кмендантз доб1е господична кутјго вдну, кол е канапомт, десетоструко увезана и da ceito страна печатима утврђена бм-ia. Наравно се садљ тврдо надала, да ће ту нек1и скупоцент, дарг., а нре свега ону хвалћну белензуку наћи. Она брзо отвори кутјго и — проста една торта лежаше предг, очнма нћнммљ. „Да ми е знати, шта е таи човекг. хтео са тимг, упетлнванКмг.? Таково се што слушкинви поклг.на, а не мени," викне лготи-то. У то магновеше промоли npociaKi. еданг, седу свого главу крозг. врата унутра и замоли за милостинго. „Башг. добро, старче; таманг, си ми дошаокаковала," рекне налгоћена лепотица, узме кутЈго и торту и да npocisiiy , а оваи са стотину благодарнм сагибанн своимг, путемг. оде. Она му после малогг, поклона онрене леђа. После подне уђе почитателћ у собу свое лепоике. Онг, е изгледао, као да на благодарноств очекуе. Али о томе ни речице небиаше. Напоследку е запмта, како iofi се торта допала. „То морате пнтати npociaKa, коме самг. н особитши таи дарг. дала. 11 „Шта? В м сте торту поклонили?" „На служби!" „И безг. да сте е изсекли?" „На што ми е то? Н такве ствари неедемг,." „Дакле, ви сте 1000 Форинтш поклонили, ерг. толико е коштала Фалћна она ваша белензука, коа е у краго едномг. одг, торте сакривена бмла," одговори почитателв. А тако е и бмло. Срећнми просЈакг, недође iofi вмше на врата. Застиђен1>, забуну и лготину обое нби , кое е несрећа ова посћтила, лако CBauiii себи представити може. — Нирона су питали зашто неће да буде членг, ака^ewie иариске, и онг> имг. одговори „а немогу 39 лгодш натератн да онако мисле као а, — а а немогу онако мислити како нки 39 мисле. па зато и нећу те почести да се примимг..

— Папа Пигосг, 6. давао е о еднои новои годинц млоге мииостинћ и млогима е пензјго опредћлјо. бданг, старми парохг. приђе му и замоли ra, да и нћму какву пен3iro опредћли, ерг, е слабг, и немоћанг,. Папа му на то рекне: „Како ћу вамг, neHciro дати, кадг, вм никакве заслуге немате". „То е истина" одговори старми парохг, „да а никакве заслуге немамг,. али какве заслуге иман) обелисцм и пирамиде, те iи свакји часг, пошто пото купуете !" — Пизаро, кои е иознатг, као свирћпг, и нечовечанг., ерг> е скотскш са перуанцима поступао, скочш е едномг, у едну валовиту рћку и с' опасности ;кивота из6aeio е едногг, свогг, служитела. Пр!ателвн нћгови, кадг> е изг, рћке изишао прекоревали су ra, што е лудг. бмо, те е животг, свои, за животг, едногг, слуге на коцку метуо, а онг> имг- одговори: „Вм сте башг, нелгоди, кадг> ми тако што пребацуете, и кадг, непознаете вредноств едногг, верногг, слуге."

М а .5 н н е. — Лепота е само видг,, и данасг, есте а сутра nie, а добродћтелн. е онаи мирисг., кои насг, не само у старости, него и после смрти неоставла. — Свакг. се лакоми на ружу докг, е 1ошг, у цвету, а кадг, увене нико се необзире на нго, него е подђ ноге баца. — НеразуманЂ и нерасуданЂ наивише се на несрећу тужи, а неће да увиди , да сва та несрећа ништа друго Hie, него нћгово невниманје и неразумје. — Ко хвали добродћтелви и заслуге свои прародитела, а самг, имђ неподражава, онг, се сђ тимђ срамоти. — Како годђ што ватру, каДЂ се гдигодђ поави, итамо угасити и гледамо то свима могућимЂ средствима ( учинити, тако исто треба да се трудимо и сваку мрзостђ и непр1нтел1.ство одма сђ почетка угасити. — Завиств е една одђ наиружн|'и, наивећи и наиопасн1и страстји , коа онога , кои е има, наивмше мучи н суши. — Ко оће и жели да буде добарЂ и паметанЂ, томе и мала наука велики плодђ приноси, ерЂ семе иа добру землго пада. — Честв и лепо име, то су наидрагоцћнш украси свакогЂ, а особито едногЂ младогЂ човека.

0 Г Л А С Ђ. На усћкновенЈе св Јована т. e. 29. Августа ове год. држаће се, по постоећемЂ установленјго, овде у Заичару пето- дневнБхи csiio отечествени и страни производа ПанађурЂ, о комг, панађуру непропушта Началничество окр. ЦркорћчкогЂ свима онмма, кои бм желили на исти доћи обзнанити.

JVS 2715. Одђ стране началничества окр. ЦрнирћчкогЂ 10. FO.iia 1857. год. у Заичару. (3—3)

с -fl' е ц hi ш т а. При Суду ШабачкомЂ надЂ ма сомђ поч. 1ована Ковачевића изг, Градоевића 19 Септембра. — надЂ масомђ поч. Глише Глидића меаиџје изђ Шабца 3 Октобра.

При Суду РудничкомЂ надЂ масомђ поч. Обрада Михаиловића изђ Живковаца 19 Автуста. При Суду ЧачанскомЂ надЂ масомђ распикуће H .iie Караанковића изђ Ездине 6 Септембра НадЂ масомЂ поч. СтеФана 1отића изђ Карановца 16 Августа. Поправка. Прошлми брои бмо е 53. а не 54, као што е погрешно ставлћно. Ј^чр.

Издае tlioSonnjiii 33. Н^кадовић'^. У КнБигопечатнви Кннжества СрбскогЂ.