Шумадинка

207

самг. веома уморанЂ, отићи одавде, и покушаћу, да се даић одвучемљ. Онт) е rOBopio ово сђ тако нћакнимг> и црЈнтнимљ гЛ асомх>, да е Волана ioiuT*> већма тронута била, нити му •= могла ову последнш молбу одбити. „Причекаи мало овде, садт, ћу се н вратити!." тако му рече Волина, „ изађе наполћ у куину. Ту запали она свећу, и донесе странцу млека и воћа- Но кадљ му е при зраку свеће у лице погледала, дрекне она асно и посрне на землнк ерг> у нћму е познала оногћ младића, коега е ликђ она негдн У СН у видила, кадљ е на неколико дана предт. смртв Вештину заспала у планини под-fc великимЂ растомљ. (Продужиће се.)

!И р в se |д е. — Срце кодб здравогв човека у 24 сата куцне 100.000 путш. даиле свакогљ сата 4167. свакогт. минута 70, а у 6 секунда 7 путјВ. Ко живи 4 године, тога срце куцне 146,100.000 путји; а ко 40 година, тога срце за то време куцне 1,461,000.000 путји. — На пмтанћ „зашто су Харинге слане," одговоpio е еданљ : „зато, што у мору живе." — IVlbj имамо у нашемтн езику речи , кое единственогљ, а неке кое многкественогт. броа немаго, тако речБ „срећа" нема множественогт> брон, ерг. е врло редко гдигодђ на землЂИ има. ЛаднонрвностЂ. — вдап-b ЕнглезЂ ручао е у едномт> великомг. дружству. На еданпутЂ наоблачи се, почне севати, громћ пукне и y6ie служителл Енглезовогтз, а онг> се чинаше нао да Hie чуо громт,, па текљ после четвртЂ сата, на велико удивленћ остали. кои су одт> стра премрли, окрене се и мртвомт> служител m рекне: „опомен ; ме сутра, да магнетљ на кућу метем-в." — бданг. млади посланик-b купи да поклони жени првогљ министра огледало и све штоеза чегилннћ нуждно, па кадг> iofi е таи дарт> предао, рекнему ова: „зарт, и то стои у вашимт. наставленјима?" —■- У месту Н. возаше коч Ј лшђ едногг учредника новина, и кадг> су на средг> чаршје бмли, кочјншђ преврне кола. У чредникЂ падне и викне: „Шта то уради y6io те Б огђ ?" „Ништа. — написао самв еданЂ чланакЂ за ваше новине" одговори кочјншђ. — Прво ка«>ено дрво засађено е у Apa6iH 1454, године 1554. нили су првми путг> кзфу уЦариграду, 1654. у Марзелн). 1754 у Праискои, а сздђ се nie у свима краевима света. — КадЂ е едно свеучилиште свое стогодишнћ бмће светковало, седне еданг 3 странацг. у цркви у столг. едногЂ трговца. Оваи кадЂ дође, рекне му „устаните то « мое место". „ М олимђ васЂ, оставите ме на миру за садЂ, а а вамЂ се обећавамЂ, да при идућои стогодишнвои светковини , на ваше место сести нећу. —■ „Познаетели вм овога госнодина, што мало пре овде прође" упита странацЂ, едну на сокаку десившу с е женску. „О како га небм познавала, кадЂ е онђ мои 6 лиск 1 и сродникЂ" одговори женска. „6 лђ вамЂ доиста

родЂ и одкуда" запмга опетЂ странацЂ, и она му одго„та есте, да богме, ерЂ е пре године дана хтео мок> наистарГш сестричину узети." — бданЂ послужителћ понесе две врло лепе шолвице у собу, и кадЂ е на средЂ собе дошао, измакне r,iy се една изђ руке, падне на патосЂ и разбје се. Госнодинђ се страшно налготи кадЂ то види, и в :кие: „несрећниче, гди су ти ру ке, те испусти таку красну шолш?" Слуга се препадне, дигне руке горе, испусти и онудругу шолго. и рекне : „Ево ifi господине." — БлагородникЂ Н. коме е по нвиви едно дете птице ватало и сву нвиву изгазило, гледао га е каквимЂ му драго начиномЂ превариви и кђ себи добити, да га изтуче. бданпутЂ га види и викне: „Оди мали кђ мени да ти нешто ново кажемЂ". Дете се сети шта онђ оће и рекне „Фала вамЂ господнне на доброти, алЂ опетЂ нећу кђ вама да дођемг>; ерљ оваква мала деца, као iiito самв н, немораш знати шта е ново." — СеллкЂ. Господине, оваи човекЂ украо ми е едногЂ вепра. Cydin, бли истина да сн украо. ЈЈоповЂ. Hie господине. СелнкЂ. Како да ниси, кадЂ а ћу то са три сведока доказати. ЛоповЂ. КадЂ е тако. то ћу д 10 сведока довести, кои ће посведочити да ме видили нису. Cydifi. ПочемЂ се обтуженми на десетЂ, а тужителг. на три само сведока позвао. и почемЂ e вишество на обтуженога страни, то се тужба одбацити мора. — Игранћ у старјн времена као да е врло тешко игнло. Тако приповедаш, да су у време Карла 9. крала Фракцускогг> по псалмима играли, и да е кралБ наирадје по псалму 129 играо. — Принцезу Елеонору, доцшш кралвицу Енглеску, између остали нћнм добрв1 дћла и лепоте, Фалили су и сђ тнмђ што е читати умела. Ово е бмло 1152. године. — Отацг. Шта кошта смнко таи дуванЂ што ти пушишђ. СинЂ. ДукатЂ ока. ОтацЂ. И самв задоволанЂ и сђ онимђ дуваномЂ кои некош га вмше одђ 4 цванцика. Сђшђ. Е кадЂ бм н имао толико деце колико вм, л небм нлкако пушЈо. — ГибпонЂ е бмо угледа уредности. О нђ е све свов послове на сате и минуте измерјо, и никадЂ Hie хтео у времену, кое е н. п. за читанћ опредћ.ио, друго што радити. Тако приповедаш, како се берберинЂ туж!о, да га никадг. у собу пустт Hie, кадЂ е ма еданЂ минутЂ пре, или после опредћленогг. времена дошао. (ПрезренЂ и одбаченг dapb). Млада девоика една, коа е одг 5 богатогЂ а постарогЂ човека едногЂ, кои e оженћнЂ бмо, себи ласкати допуштала. питала се томђ надеждомЂ , да ће iofi почитателЂ нћнЂ на нћнЂ именданЂ драгоцћнЂ дарЂ послати. Она е видила у дућану кодг> швелира едногг> , прекрасну белеизуку и више е дана предв богатимЂ своимђ сђ наивећимЂ похва-