Шумадинка

У Б еограду 19. О ктовра 1857.

ЕПУМАДИНКА,

š i © t Ћ « Д

шшљшжшшшшЋљ џ шжшммт s штт®шж*

ТЕЧ. l'l,

Оваи лнстћ излази сваке Суботе. Цена e одт» 1. Анр. до нове године 18 гр. За огласе плаћа се 3 кр. ср. одт» врсте за едан -путЂ а 5 кр. ср. за трипутЂ.

Љ* 65.

•и л ff® вг" А (триолетЋ). Слого света, кћери неба драга ! Вежи едномг. Србска срца мила, Доста си намт> ти неверна била; Слого света, кћери неба драга, Ули срдцу лгобве чувства блага Да бм злоће милогђ рода сила, У бездчу се мрачну навек1> скрила Слого света кћ"ери неба драга Вежи едномт, Србска срдца мила ! М. Н. Столновићг. ISOCTKOFHЕ ЖЕИГКЕ ГОДИНЕ. ( Чокеова Новела .) Мои е ОтацЂ на Свеучилишту сђ некимљ младимЂ, врло даровитимт. човекомт., кои се Валдернх. звао, npia= телБСтво заклгочио био. Кадт. су обоица ову школу оставлали, закуну се при чаши вина у очи растанка еданЂ другомЂ r да he до смрти верни бити, и макакву судбу доцние имали, да се, ако е могуће сваке године бар-b поеданпутт, виде. Истина е, да се по гдикое принтел!,ство или верностћ при чаши вина заклгочи, али кадт, се истрезнимо и огладнимо, осмешкугоћи се гледамо за собомт, будалаштине младости. и нби заборавлдмо. брт, се времена менаго, а ст> нвима и лгоди. При свемт, томт, кодт> могт, отца и младогт, Валдерна ДРУ гчие 6 било. Они су реч*, и верноств одржали. Они су се саставили, али имт> се срце и у зрелимт, годинама ние оладило. Течаи живота обоице нби , био е веома различант,, али су срца нвиова и изт> далвина ®Д но другомт, тежила. Они се ожене; алн искрену братску лгобавг,, нису никадЂ заборавлали. Сваке су се године поеданпутЂ виђали, немарећи, што су три дана едно °Д Ђ другогЂ удалћни били. И премда су обоица како званичне послове, тако и децу имали, опетЂ су знали они за 14 до 20 дана уштедити Први година ишле су посћте прилично редомЂ. Пот омђ е обично мои отацЂ био на реду, кои е путовати в кодђ приитела гостити се морао. fl иисамв знао одВ УДЂ то долази. — Али се ВалдернЂ обогатио женидбомЂ

и наслћдствомЂ. живио е у престолнои вароши, имао е као Директорт, казначеиства много посла, — то га е морало везати. Мои отацЂ живио е као главни шумарЂ у едномЂ селу; нћгова кућа ни за обичне госте ние имала излшјјногђ места, а и сам!, е можда већма тежио да годишнћ по еданпутЂ велики метежЂ престолне вароши види, неголи ДиректорЂ казначеиства наше село, гди би имао видити шуму, и места, гди се дрва секу. Доволвно да е то зло било, што е мои отацЂ лети сваке године морао путовати кђ своме приателго.

Могао сзмб одђ прилике 13 година имати, кадЂ ме е вдномЂ маика одђ главе у нове алвине обукла, а отацЂ ми рекао: „И ти ћешт, за садЂ сђ нама у престолну варошв ићи. Мои братЂ ВалдернЂ одавна жели да те види. Ко е био радостн1и одђ мене ! ЗасадЂ е и маика сђ нама путовала. И ми смо се збогЂ пута шштђ пре четвртЂ године радовали. Л самв био едино живо дете мои родители; они су сенаслађавали моимђ детинЂскимЂ надама о чудесама престолне вароши. И заиста самв у престолнои вароши имао шта чути и видити. Директорт, казначеиства ВалдернЂ, био е човекЂ врло приатанЂ; али е имао единицу кћерв неколико година млађу одђ мене, именомт, Августину, коа ми се одђ н )јга много принтниомЂ учинила. Она е непрестано око мене скакала и играла, и прво што ме е упитала, било е „Густаве, есил'видио већЂ мого нову лутку." С ђ тимђ ме узе за руку, и « се морадо чудити лутки, нћнимђ саинимЂ алвинама, одђ кои, да би iS сваки дант. меннла сигурно е читаво туце имала, далћ: кревету луткиномђ, нћномЂ асталу и столицама. Али е већЂ сутра" данЂ Августина лутку оставииа,и мени у н1,номт, маломх. срдашцу место учинила. А и н такође морамЂ признати, да е Августина мол лутка била. Мого коврчасту косу, нагпла е она за прекрасну, а мое очи за npe.iejne; она ме е учила играти; а а самв нго учио у башти воевати, и са прутомЂ одђ цвећа место пушке пуцати. НикадЂ се нисмо едно другогЂ разставлнли, и одђ готра до мрака еднако смо се играли и брблнли. „ЧуешЂ човече,рече едномЂ при вечери директорт. казначеиства момђ отцу: „Обоица имамо лепу децу." При тои речи погледимЂ н Августину, ерт, е јоштђ никадЂ зато гледао нисамг,, да ли е башЂ лепа. И заиста. нћнв загасите коврчице, крозЂ кое се као ружа црвена пантлт>ика увинла, нЉно нћжно, и као ае округло, фино лице;