Шумадинка

242

*

ЛгобавБ намЂ е Адамом -б и Евомт. изгубпћни раи надокнадила. Три неделћ протеку у невиности и бдаЈкенству, као санљ иетнћ ноћи. Тада се о одиаску говорило. Благи Боже, а иенисе чинило, као да самв тект> гочедошао. Л самв се чудт искрености нашн родителл. Како неби они видили. шта се с' нама догађа. Наше очи. кое су се свуда тражиле, наше руке, кое су се свакомг. приликомђ као магнетг. нривлачиле, наши разговори, пуни свете лшбави: свето дсно е доказивало, да смо у пунои озбилвности оно, iuto cr.io се пре десетг. година само сиграли. И опетг, ни едно едито вече, непаде на умг> Г. Валдерну, као пре десетљ година, да ci> подигнутомљ чашомЂ рекне: „Човече, наше се прилтелвство мора на децу н нвиове чакљ унуке продужавати, ово двое морамо спарити." НинадЂ iouiTh нисамљ могао сђ Августиномх. о Формалнои просидби, свадби и другимЂ ситницима, кодт. нћни родителн говорити, кое проств грађански гкивотљ изискуе. Ми смо предпоставлали, да су родителљи већљ све о ситницама уговорили, Међу тимг. приближи се дант> разстанка, кои смо већг. пре три дана оплакали. Мои се отацг. ние смео више задржавати. У очи разстанка рано, већг, смо обое залшбл]1ни пре изласка сунца у нашемг. миломг. ладнику били. да би ioiuTTi едномх. на само били и наша осећанл признали. Са сузама и завештанЉмг. света се свеза понови. ладникг. се садг. дћиствително у црнву преобрати, а клупа у олтарг.. Пуни очалнн, падосмо на колена, пружи смо наше руке кг> небу, призивашћи Бога, и свечаио се заверимо. Обећамг> Августини, да ћу, чимх. кући одемг. отцу говорити, а потомг> у престолну варошг. доћи н нш изпросити. Августина поцрвени као ватра, кадг> самв е моиомг> невестомљ и будућомг. суиругомг. назвао. О! како е лепа била. Стидлбиво сакрие нћно дражестно лице на мое прси, и само шапуташе : „Густаве!" И тако се разстанемо озбилвнЈи, нег' што самв и очекивао. (Продужиће се.) М Р в и ц в. Чудотворни л%карт>. — бданг. богатг. човекг> тешко се разболео , и млоги га вћшти лћкари нису могли сг> постелћ дићи. Болестанг> е човекг> лаковћранг> и вата се и за сламку, не бм ли какогод^ лека нашао. Тако онг> прочуе за некогг> селдка, да оваи одг> млоги болести лека знаде, и дозове га кг> себи. — Селнкг> дође, загледао га е са свиш страна, и рекне »iy: „Ваша болеств има лека; но треба наипре да ми кажете, колико година желите Јоштг> живити ? fl имамг> неку чудновату мастБ, па то одг. мене зависи , колико ћу година живота болестнику дати: петљ, десетг>, петнаестљ и више." На то извади изг> џепа едно лонче, пружи ra болестнику и рекне: „Поедите половину одг> ове масти, али за Бога не више ; ерг> тако самв а едноме , кои е желш !Оштг> 12 година живити, дао одг> ове масти и рекао му, да само 12 драма пое ; а онг> ме ние хтео послушати, и поео е све, — те тако ние никако после могао умрети, и морали смо га наипосле батинама утући !"

— У едномг> селу бирали су кмета. Селнци се скупе, и стадоше претресати, кои би за кмета наиболћи лио. На то се дигне еданг> између нби и рекне: Л велимЂ, да би Столе наиболБИ био ; онђ е добарљ човекЂ и у година. •— Но други му одговори : „Столе неможе бити кметљ; .— нема диванану, нема серџаде, нема кавенски такумљ; остаће постиданБ, кадљ му дође капетанљ." Ништа за ело. — бдномљ дође подоцне у вече еданљ гостб у гостионицу, и запита келнера, има ли шта за ело. Келнерг> ми одговори, да башг. ништа ние остало - "— »Е, кадг> е тако," рекне гладни гостб , „а ти ми донеси неколико кобасица." ISlKo.icnis 'в Учител^. Е, садх> ћемо да говоримо о Немачкои, дћцо! Л се надамЂ да нећете и данасв онако затуцани звекани бити, као шче што сте били — Дакле казуите, гди лежи Немачка? loeau-b. На мапи. i/чителb. Магарче , то зна сваки ! Нћмачка лежи у сред Павле. СредиземномБ мору. Нчителb. Звекане еданБ! Нћмачка лежи у средини Европе. — Садт ми кажите, каква е землн Нћмачка у државномЂ смотренш? Тома. Нћмачка е врло лепљ предћлЋ ! ffuuTe^b. Ти си прави овчи конб ! Ми неговоримо садЂ о лепимЂ предћлима! — Кажи ти, Луко, ти валвда болћ зиашЂ; — Нћмачка е са — Лука. Саливена држава. U4ure.\b. Ви сте сви до еданЂ звекани ! Нћмачка е савезна држава, а сачезна скупштина држи се у Фран 1ованг. Францускои. УчителЂ. Маимуне еданЂ ! у Франкфурту. — Шта ради ова скупштина? Павле. Она се налази добро. UnuTe.ib. Медведе еданЂ! НепитамЂ те а то. — Она гамо стануе, да заступи интересе немачкогЂ сагоза. Лука. А кодђ кога е капиталЂ, господинђ учителБ? Учител^. Ви сте затуцани звекани, и немате ни eдну искру памети. (Разлготи се, узме капу и штапЂ и отиде). Е п и г р а м ђ . Ала ти e вредно момче, НашЂ комшиа Мата, Устао Ј&Јприе зоре ДваестЂ четир' сата. МОГЛАС И. ШЖ У Антулинои кући има за издаван^ћ подђ KHpiK) о идућемЂ Митрову - дне едант. квартир-Б, састоећи се изђ 3 собе, едне куине са шпархертомђ и едногЂ одћлен!а у подруму. Кои ш жели имати, нек-Б изволи принвити се притнжателго у истои кући. (3 — 3) У Б^ограду 5. Октобра 1857.

Издае ЛгобошфЂ ВЗ. Ненадовмћљ. У КнБигопечатнви Кнлжества СрбскогЂ.