Шумадинка

241

npo^ecopa иштеит,. и да приватна поучаванл држимв, али мои отац-b иао гиавни шумарЂ, ние знао за честниго службу у држави, него за главногх. шумарскогљ совћтника, и већЂ се за мене постарао, те упливомљ г^азначеиства будемљ а у еднои окружнои вароши за РеФерента поставлћнЂ. Пре нег што би на дужностг. отишао, желио сам& видити мое родителЈ*, премда самв ifi сваке године са свеучилишта поеданпутЂ посћћавао. ОтадЋ ми дакле пише, да се у престолнои вароши ct нвиме састанемт,, и да ће онђ ту ct маикомЂ кодђ своп) старогг> прплтела Валдерна бити. Морао самв се одма овомћ и за у будуће"препоручити. Поитимћ тамо. Мећут 1 " 1Ђ самв наравно на Августину мислио. ал нв бзшЂ сћ во.!бомђ ? као дв сзмб се стаpon 3 детин!.ства стидио. Природно е, да самв узпутљ мислио, даеприлично порастла, а и лепша постала. Али ми е мрзка била мисао , да ће наши родител^и изг> детинлства озбиЛБноств з'чинити, и насг. саставити. 6рЋ самг> дригао, да састанакт, кодћ Валдерна ние могао збоп. чегт. другогг. Јговоренг. бити, Н се закунемг. да одт> тогТ) ништа неће бити. Н самБ заклетву и одржао, али зацело противт. мое волћ. 6рт> кадљ самв се у Валдерновои кући, после први срдачни грленн у соби осврнуо, стонло е јоштт. неко лице да се самиомЋ поздрави — млада нека жепска, лепа као вила, са црнимт. елободнимт> очима, у кое самв тако исто само мало гледати смео, као у су нце око подне, ерЋ самЋ се боао, да неослепимЋ. Ахћ ! већЂ самв прошао. Само самћ примћтио, да ми се то лице, кое е поруменило, иоклони и поздрави ме. Шта самв на то одговорио, известпо незнамЂ. Волио самћ илдду милн далћ бит , да би само кђ себи дошао И опетЂ самв волћ умрети , нежел' се одатле удалити. СрећомЂ ме изђ ове неволћ извуиу повторена грлена мои родителн, и нћиови приателн. Морао самг, одговарати, и тако се опвтђ ослободимЂ. Л чу Г. Валдерна, кадЂ рече дражестнои лепотици: „Августино, ел' готова вечера " Ахћ ! ао, то е дакле Августина. Нисамв ни смео више на то помислити, да е ова надземна „во времн неко" била моа мала госпа; такова би помисао била вапишћи греи. Пођемо дакле на вечеру. Г. ВалдернЂ узе мого маику, мои отацЂ госпого ВалдернЂ, мени пакЂ оста Августина. Дркћући поднесемЂ иои руку; али би болћ било, да ми е она нћну поднела, ерЂ истину рећи, н самв потребовао помоћи. „Боже мои, како сте израстли, а вас ћ више неби познала" рече она. „А л, а н," шапутао самв, „н би желиодасмо оетали мали. Го самв башв крозв плачв говорио." То е било наилуђе, што самв игда казати могао. брв кол деветнае^то-годишнн девоика може опетЂ миломђ девоичицомђ постати. „Гле, а што аи то желите," питаше она као зачуђена. „6рЂ самв тада тако срећанЋ био, 0!тако срећанЂ, што садЂ више нити смемЂ бити, нити могу. Уздишући казао самв иои то, па нћну леву РуК у на мого леву ме-

темЂ , а затимЂ на мое раме. Августина ми одговорљ оста дуаЈна. Сигурно самв опетЂ какву будалаштину учинио. Стидио с.амв се самогв себе. МеђутимЂ смо при вечери били весели. НавикнемЂ се на погледЋ АвгустининЂ. Могао самв иои барЂ паметно одговарати. Па при свои моиои памети, опетЂ ми ело ние приало, и што самв е дуже гледао, чинила ми се све лепша. Пр ава врачариа. 36 огђ заклетве се покаемЂ, кого самв прерано у поштанскимЋ колима учинио, и безЂ размишлаванн, реиЈимЂ се едномЂ клетвопреступникђ бити. ЧетвртогЂ данаувече случисе, а како то незнамЋ, да смо обое у башти сами били. Хтео самв иои тштљ нешто казати, ал' шта, то хоштв нисамв знао. При томђ дођемо спроћу ладника одђ винови лоза; јоштђ самв га добро познавао. „О! како су оба млада багрена израстла" повикнемв н. „ЗарЂ се шштђ ови дрва опоминћте", питаше Августина боазлвиво. „А како би могао заборавити мого срећу." одговоримЂ н; „О! како самв често у мислима овде био. Ви сте наравно у овомђ ладннку често били, немислећи на малогв Густава, кои е при растанку за вама толике сузе пролио. „Дакле се сећате тога" питаше она лаганимв, скоро изумрлимЂ гласомЂ. Дођосмо у ладникЂ. у комђ се збогЂ сенки багренова смрачило било. Л погледим!, око себе. Цео свеп« младости ол1иви. ћутећи погледимт. Августину. „ Ахђ ! ка ■ ко се све овде променило." Она обори очи к землви. Н иои узо руку, и реко: „Овди е некадЂ црква била " А она показа прстомЋ на зелену баштенску клупу, и рече: „Тамо олтарв. Све шштђ знамЂ." „Зарт. зацело све?" упитамв е л. „О Густаве ! e муцаше она. И садЂ нит' смо се више питали, нитђ муцали, ерљ су намЂ устне прилгоблћне, гореле. И кадв смо се опетв повратили, били смо као некадашнл деца, и звалисмо се ти, и Августино 1Л Гтставе. Па и опетв е све другчие било, ерЂ нисамв а садЂ суровв младоженн био. Д извучемЂ оловни венчани прстенЂ. „Августино, познаешЂ ли га шштђ ? „КадЂ га е угледала, лице иои се променило. Она га узе, сматраше га дуго, и папоследакЂ иои се очи напуне сузама. „ Онђ е" говораше она „и сматраше га са наисрдачншмЂ внутренимЋ задоволвствомЂ, затимЂ рашири наручиа, притисну ме на нћне прси, гласно плачући, и рече: „О Густаве, ти си болви одђ мене!" А кадЂ се умирила, скину с' руке златанЋ прстенЋ, натакну га на мои прств, а оловни на нћнЂ. „Оваи ћу чувати болћ, вечито самв твол, оћешЂ ти мои довека бити."? Разуме се; што може одговорити стихотворацв одђ 22 године, то самв и а одговорио. Закунемо се дакле едно другомЋ, сунцемЂ, месецомЂ , звездама, горнвимЂ и долнбимђ светомЂ, да ће мо се и сђ ове и сђ оне стране гроба лгобити и пазити. Ал' нашто све ово обстоателно преповедати. Да богме, да свакЂ зна, да лгобећи са временомЂ и вечносћу , небомЂ и землвомЂ господаре.