Шумадинка

црне, живостне. а лукаве очи, црвене гореће уснице, прид гни покретљ Јцелогљ нЉданогх. тћла, све ми се чинило, да е лепо. „Отацћ"! викне Августина, некако небично намргођена: Кадт> бинтако лепу косу и очи имала нао Августв. заиста би башЂ лепа била. „Човече !" продужи ВалдернЂ, недавши се маломт, суетомт) Августине пресећи, ,,Наше се приителвство мора и на децу н нћиове унуке продужавати. Обое треба саединити. Као да су створени едно за друго." Мои отац -б смешећи се ману главомг, и испие свош чашу. Родителви се погурну. fi башг. управо нисамв знао, шта е Д[фекторЂ казначеиства са продужаванћмт. хтео рећи. Али ме Августина обавести, кадв е нћпогг. отца упитала: „Ние ли истина татице, повиче она, ви мислите, да Густавг. треба мои муа »ђ да буде? О, та то е прекрасио. fi ћу га зацело врло волети. О, ал' учинте то татице! 6л' Густаве. да се тн такође радуешЂ ? За асталомЂ се стану гроотомЂ смедти. Сутра данЂ сиграли смо се мужа и жене. Тада е морала наипре свадба бити, а предЂ свадбомЂ венчанћ. У башти, ладникЂ одђ винове лозе, предЂ конмђ су два млада багрена стоала, кои су ондау Немачкои међу редкости причислнвани били, представлао е цркву; една зелено -ОФарбана баштенска клупа била е олтарЂ; неки нећакЂ АвгустинниЂ нешто старш одђ насЂ обое, кои е често к' нама да играмо долазио, био е попа. Августина е све спремила ; два оловиа прстена са црвенимЂ и зеленимЂ одђ стакла каменчићима, кои су се предЂ олтаромЂ променути морали, и да не би зоогђ нБиове величине с' наши мали прстии цали, 6ti.iu су ст» употани. „Е садЂ ме морашЂ еданпутЂ полшбити" рече Августпна, та ти си ми неки суро†младожена. И сђ тимђ ми пружи нћна црвена усташца. fi самБ зацело поцрвенио као ватра, ерЂ се сећамЂ, да самЂ се застидио зато, да ми непребацуш. fi е сасвимЂ честно полшбимЂ, старогЂ обичан ради; Августина ми пакЂ за едапЂ полшбацЂ три поврати. ЗатимЂ смо ишли иа ручаг .ђ у еданЂ баштенски угалв, гди е асталЂ са столицама поставлћнЂ био, а на нћму суво грожђе, бадемЂ, медени колачи, и млеко у малимЂ судовима луткинимЂ, кое е све невеста донела. ПочемЂ се асталЂ дигао имали смо већЂ као млади супружници дете, сирћчБ лутку. Августина е била скоро луда одђ радости. fi самв морао дете лшлати, и то самЂ врло смерно радио, као што се отцу пристои. Ал' се наиглавние на свадби заборави.10 — игра — Дете е могло у нолевки дрекати. Ми смо играли, а некЂ е свирао. Али нашто овде описивати све детинљске сиграчке? Доволбно ,'да су ми упрестолнои вароши пролетиле три неделК кзо санЂ. И кадЂ е до растанка дошло, нада се Ау кђ и плачЂ између мужа и жене. 6рЂ смо загрлћни, плачући, вичући и за име oojiiie молили да насЂ не раставе. РодитекЂи су намЂ се сменли, тћшили насЂ, и напоследку скоро на силу одтргли едно одђ друго, али сђ надеждомЂ, да ћемо се скоро видити.

Е саДЂ нисмо тако скоро у прест. варошЂ одпутовалп, као што сам& н желио. Кодђ куће ми е било све

празно, мртво и пусто. Кадшто самв таино за Августиномђ плакао. И премда доцние ннсамБ тако жалио, него се опетЂ на мирну очеву кућу, мирно село, и тихе шу. ме навикао, — а то е брзо послћдовало — опетЂ ми све козе нису биле на брош. Па зато ми е мило било, hito се ово наскоро променуло. Мои отацЂ пошгћ ме у облишнш варошљ у школу; гди самв нћговомЂ добромЋ познанику Г. Ректору^ неномЂ старомЂ, бодромЂ , основно -изученомЂ мужу у квартирЂ и на раану преданЂ. Кадт. самв полазио, моа е добра маика горко плакала. Спремила ми е пунЂ сандукЂ преобуке и алБина. При свемЂ томђ нашао самБ места, да АвгустининЂ оловни прстенЂ међу кошулћ метемЂ. Али ra е маика као предосторожна наипре у артиш увила. У почетку ми се кодђ Г. Ректора ние башЂ тако учени животђ допадао, али тимђ више ларма сђ друговима у школи. Честито смо читали, рачунали и излагали, и у томђ намЂ е време пролазило. ПочемЂ е мое воспитателно л^есто само три милћ одђ мога села леакало, то самБ доста често кодђ свое куће б<;о. Тада би за мене врло велики праздникЂ био, кадЂ би чита†данг> остати могао. О материна лшбави! О отчево срце! како самв неизсказано срећанЂ и весео био, кадЂ годђ самБ се на позориште мое прве игре и детинБства враћао. Мои е ректорЂ врло поштенЂ човекЂ био. Hl.ra самБ као другогЂ отца лшбио. Онђ ми се чини збогг нћгове научности као неко више суштество. Ние се много са грађанима мале вароши обходио. Наирадие е читао старе кнБиге, или е био међЂ своимђ питомцима. Oai:paTito п oomi. чвтао, пр^кпдпл^ ртиу.ове гтрапно блаженЂ самБ био, као што и сваки младићЂ наукомЂ постае. Одђ пута у престолну варошБ садЂ ништа ние било, премда е мои отацЂ по старомЂ обичаш редовно одлазио. Али зато нисамБ ни марио. fi самБ мош малу госпош сасвимђ заборавио нћнЂ оловни прстенЂ за изгублћнЂ држао, ерЂ самБ га сђ дру гимђ сиграчкама на страну оставио био, гди е толико година недодирнутЂ лежао. За време школскогђ одмора, кадшто самБ у друшству неки млади саучеиика моиои кући, а некадЂ сђ нБима НБИовима путовао. Тако протекоше године. У 19 години држао е РекторЂ да самБ зрео за свеучилиште, и отацЂ ме тамо пошлћ. РазстанакЂ е горакЂ био. 6рЂ самБ нерадо оставио чести достоина мужа, кои е изображенћмг, могђ духа основђ момђ целомЂ внутреном-ћ благополучиш положио био, шштђ теже близо -легкећу отчеву кућу, одђ кое самБ садЂ 14 мила удалћнЂ живити морао. ГекЂ ми садЂ постаде све оно милие, што самв Ј оштђ као дете имао и лшбио. 1 оштђ едномЂ посћтимЂ сва она места, гди самБ се сиграо , и премда самБ у очи полазка све спремио био , опетЂ зато неоставимЂ давно - заборавлћну ку тиш са играчкама , наиситние ствари изђ исте узмемЂ као споменике и остатке могђ изчезлогЂ света младости , и нби између Омира и Орациа метемЂ у мои куФерЂ . И АвгустининЂ оловни прстенЂ био е ту . После три године , кое самв на свеучилишту провео , дотле самЂ дотерао , да самЂ ДокторЂ обои права поста ти могао , и то и будемЂ . Совћтовали су ие , да се за