Јован Амос Коменски

| 55 5

= _ ПАН СОФИЈА

виду појединих афористичних (пословичних) реченица. Пошто нам те реченице откривају унутрашњост његове мислене зграде то их овде износимо. Њих је свега 18:

[ Три су ствари, које обухватају наше људско знање, тако рећи, наше целокупно знање: сазнање Бога, сазнање природе, п вештина. -

П. Огсвим овим стварима треба да имамо савршено сазнање.

Ш. Сазнање је савршено, кад је потпуно истинито и уређено.

ЈУ. Сазнање је истинито, кад се ствари упознају управо онако какве су. | п

М. Ствари се упознају какве су, кад се зна, како су постале.

УГ Свака је ствар постала по својој идеји, то јест по извесној могућности, према којој је могла бити омо што је.

МПЦ. Све дакле. што постоји, постаје по идејама, па била то дела божја, дела природе, пли вештине.

МШ. Вештина позајмљује идеје својим делима од природе, природа од Бога, а Бог их има сам од себе.

ЈХ. Дакле Бог стварајући свет, представља сам себе, тако да ствар у свему одговара творцу (да му је пропорционилана, сравмерна).

Х. И пошто све ствари имају удела у идејама божјег разума, то и једна у другој имају међусобног удела и одговарају себи међусобно.

ХТ Одношаји ствари дакле јесу једни и исти, и разликују се само по облику бића: јер су све у Богу као у своме пралику, у природи као у копији, а у вештипи као у слици огледала.

ХИ. Дакле основ свију ствари, како по свом бићу, тако и по савнању за њих јест хармонија.

ХШ. Први захтев хармоније јест тај да не буде нескладности.

ХТУ. Други захтев хармоније јест тај, да је све у складности.

ХМ. Трећа особина хармоније јест та, што се она поред све бескрајне разноврсности у својим тоновима и мелодијама, састоји ипак само из неколико главних начела м из неколико врста различности.

ХМТ. Кад се дакле сазнају сва начела џ све врсте разлимности ствари, тад се све сазнаје...

ХМ. Таки заједнички одношаји ствари морају се снимити са ствари путем неке. врсте индукције, да би се могли поста вити као норме ствари.

35