Јован Амос Коменски

96 ПАНСОФИЈА

ХУШ. А таке норме истине морају се само са оних ствари снимати, које се међусобно тако односе, да се никако друкчије не могу ни односити, и које се сваком испитивачу приказују, то јест које се морају узимати само са ствари арироде. —

Ова основпа начела Коменскога крију у себи велико обиље најдубљих мисли и не би било тешко из њих извести односе с једне стране према Лајбницу и Спинози, е друге према, Шилинг-

Хегеловој Философији идентитета. Ну оцењивање Коменскога,

као Философа не иде овамо.) Мисао о васељенској хармонији,

која се провлачи кроз ових 18 теза, и коју је Коменски схватио.

у виду мистичне концепције“) — то је проблем будућности, који своме творцу остаје као неоспорна заслуга, већ због тога, што га је он први Формулисао. Ову општу и вечиту хармонију ствари

Коменски је, као што и он сам вели“, појмио; п због тога је

уверен, «да се све, што човек може сазнати, да свести на извесна начела која су бројем ограничена а у примени неогра= ничена.» Аналогија са језиком, који ограниченим бројем својих гласова може да изрази све надражаје људског духа; аналогија са створењем света, који се састоји из нешто мало основних елемената и из неколико различитих главних облика; и на по-

слетку му за то јамчи и паралелизам, који постоји између Фела.

ствари. појмова и речи. Он готово протестује против расцепа, који се поделом сазнања на равне науке уноси у склоп света: овде Философија, овде медецина, а онде правне науке; јер «душа ствари, њин поредак, њина истина могу се сазнати само из опште хармоније ствари») Пансофија треба да буде општа у тројаком погледу: «у погледу субјекта (подмета), објекта (предмета) п метода ;") она треба да буде руковођа, «како би свако у свему у опште могао бити мудар) пи Философија и богословија, и св. писмо п незнабожачки класичари, и природа и вештина, — све ће то доћи у пансофију. У новом пансофском делу треба да нађу места сви они, који су што писали о побожности или паравствености, о наукама или вештинама (без обзира на то, да ли су они Хришћани, пили Мухамеданци, Јевреји или Идолопоклоници,

ђ) Пореди: Ређина ппа Котепиз> мог р-Р Е, В. Кеј, 1857, у актима краљ. чешког ученог друштва.

>) Колико је Коменски склон мпстичним поставкама, међу осталим види се и из његовог одушевљења за «трнализам> (тројство), који он такође сматра за израз: тајанствене хармоније у свету. Види: Ргодгота, оде. 107.

5 Ргоде. оде. 99.

5) Рм аћо, оде. 19 и 13.

5) руше. оде, 10.

Ро ите- оде. 18.

ње ресама

КЕ 35 љ ++