Њива

98. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

смо остали овде на дому, на све нас који још не пођосмо у рат. Но наши непрпјатељи варају се у рачуну. Не бојимо се ми ни ове њпхове нове ратне поруке. Мп који остасмо па дому похрваћемо се и са енглеским морнарима ма да их је на хиљаде — па и са претњом да ће нас изгладпети. А чиме ћемо се мп томе одупрети ? Просто тиме, што ћемо произвести толпко животних нампрнпца колпко нам затреба. Земља треба ове године да нам родп више него иначе. ЈБудп п стока наша треба да удвостручи своју снагу, исто као што и наши војнпци што се боре дивовском снагом против блата, снега и зиме. У друге дане мудрп газда је штедео своју земљу мењајући јој подесан усев да не бп измршавила; штедео п самога себе, да се сувпше не напреже. Али сад је дошло да мораш! Сад не смемо да штедимо ни себе, нп земљу, нп стоку своју. Сваки неусејанн комад земље; сваки во или коњ што се у штали одмара; сваки човек, жена па и дете којп плаедује, не ради — помаже непрпјатељу. Онај лукави Енглез тамо преко мора рачуна, да свака стопа земље која остаје у Угарској не посејана, иде њему на руку да нас помори глађу. Енглез добро рачуна, али ће се ппак преваритп у рачуну, јер није ни нама сврака попила мозак. Као што ми волимо своју отаџбиину, тако је нико на свету не воли. Та наша жарка љубав обраниће нас одсвакога оружја па и од најлукавије замке.

Пошто нам је сада најглавнпје да економски одолемо свакојзи навалп и невољп, то управници наше земље смпшљају све и сва чпме би нас могли очеличити, наоружати у тој борбп. Тако чине све ратујуће државе. Велпка и богата Немачка издала је наредбу: да од 1. Фебруара ове год. свако може потрошитп само два кнлограма хлеба недељно — а ко прекршп ову наредбу, казни се са затвором од 6 месеци и 1500 марака (круна) глобе. Ето том оштром наредбом војује богата Немачка протпву пзгладнелости. Нпје у газдинској невољи ни рна као што нисмо ни ми али се п она унапред спрема да и не допадне те невоље. У интересу наше сигурне победе у нашем сопственом интересу су издала је п наша Влада читав низ наредаба, са којима отклања и од нас п од војске наше опасности да допаднемо глади. Разумите ме добро 1 Не прети нам оскудица у храни а још' мање глад. Имамо мп толику залиху животнпх намирница, да можемо спокојно дочекати идућу жетву. Претећиће нам живежа и још иза жетве. Управнпци наше државе пду само за тим, да свакоме грађанину осигурају свакидашњп хлебац из оне залихе коју сада имадемо. Задовољимо се само с тиме, што нам наш данашњи хдебац није сада више тако бео као што је био у мирно доба. Главна је ствар. да смо данас у свакоме своме ужптку штедљпви. Ваља да штеди држава, влада и сваки појединац, а како се то ради, у томе нас упућују нашп