Њива

XVIII. год.

ЊИВА

99. страна.

државни управнпцп — разаборитим наредбама. Прво и прво су почели да у целој нашој државп реквпришу извесне жпвотне намирнпце. Та латпнска реч «реквпзиција» значи то: да државна власт може куппти од свакога његово жито, раж, јечам, кукуруз, зоб п брашно по највпшу цену, одређену од власти а за готов новац; да је власник дужан да прода своје животне намирнице чим год то државна власт заиште. Но не купују од газде баш сву његову залиху, оставља.ју му, по увиђавности, онолико, колико му је нужно за његову породицу, за служинчад и за његову економију до нове хране. Важна је и она наредба са којом се одређује: да млинови могу узети да мељу само толико житнога или раженога брашна, колико је помељар донео собом за мељаву јечма пли кукуруза. Поменусмо да су у Немачкој исхрану народа учинили толпко опћом бригом, да је држава узела све животне намирнице у своје руке, па се сада она стара да свакоме допадне онолико, колико му треба. Па и нама је то циљ и ми ћемо учинити све и сва да га достигнемо. У нашим дојакошњим надчовечним борбама били смо сви једнодушни, па ћемо бити то и одјако. Свако ће слушати мудру реч, а што Влада наређује у интересу осигурања наше исхране мудро је и добро је. Уздамо се у читаоце нашега листа, да ће послушати све владине наредбе, јер смо уверени, даје сваки веран син отацбине. Није оно патри-

јота којц се дере на свакоме рогљу: •Живела наша мила Отаџбина!» него је оно патрпота, који ради све оно што иде у опћу корист, који радо п вољно извршује све оно што Влада налаже ради те опће корпстп. Мп смо предвиђалп ову економску борбу, одолећемо јој својом истрајношћу п на крају крајева опет ће битп нагаа победа — коју ћемо онда слатко уживатп.

Држање кокошака зими. Многа домаћица се зими слабо брине за своје кокоши. И онако не носе па шта бих се за њих много бринула — презимиће како узмогу! Тако мисли многа газдарица. Оно истина да ће презимити (ако не скапају), али овако презимљивање највећма ће се осветитп лакомисленој домаћпци; јер озебла и пзгладнела кокош треба дуга времена док пронесе и кад гране већ пролеће. За то треба и зими да пазимо на своје кокоши, па ће нам оне наплатити и бригу и трошак. Нека нам је прва брига кокошињац. Нека имају кокоши топао кокошињац; јер су кокоши приморане да проведу две трећине зиме у кокошинцу. Ако је кокошињац крај штале за коње и краве, то ће бити и он топлијп. Добро је дакле да је коко-