Њива

100. страна.

ЊИВА

XVIII. год

шпњац крај штале алп само зими; лети то нпје добро, јер свако врсна згадија: уши, бубе прелазе из једног шталога у други те кољу жпвотпње. Дакле лети ваља кокошињац да је удаљен од осталих стаја. Најбоље је када кокошињац стојп сам за себе, па га у очи зпме лепо очистимо, споља и изнутра сламом пли сувпм лишћем добро поотавимо п то тако, да хладноћа улазп уњ само кроз врата. Добро је на врати или на дувару оставити рупу за ветрење, са капком за отварање те рупе кад је топлије а затварање кад је време хладно. По кокошињцу треба добрим посути стељу од сламе или од сувога лпшћа па је често и мењати, јер ружан 8адах врло шкоди кокошкама. Врло је важна ствар да кокоши и зпми добро хранимо. Јутром дајимо пм меку храну (топлуј, да је кокошији желудац узмогне одмах сварити, чиме ће се и озебла кокош брзо угрејати. Дајмо кокоши кухињских огризина, зелена, скувана и измрвљена кромпира и осим тога и зрневља. Поподне или ти о задњој храни дајмо кокоши само зрневља, да јој ноћу желудац има шта сваривати. Дајмо јој жита, јечма и кукуруза0 кратким зимоким данима треба кокоши само двапут дневно хранити, с јутра и с вечера. Ујутру им дајмо мекану храну и у два сата по подне зрневље. Храну им проспимо на суво, од снега очишћено место. Постарајмо се и за то да кокоши имају и пијаће воде. Ваља им у валов усути топле воде а опазимо ли да се вода смр8нула,

треба лед пробити и валов опет топлом водом налити. Кад кокош нема воде она хоће да кљује и снег, алп то кљување може кокошцп да шкоди, јер јој смета да пронесе јаја. Сместимо у дворишту, у куту где је разгрнут снег, љусака од кокошпјих јаја, обијена малтера, да кокош добије отуда креча, који јој је нуждан да изведе љуске својим јајима. Наспимо јој на чистом месту и гомилу песка, прашине или пепела, да се кокош у томе купа и своје перје очисти. Бацимо на то место и који стручак зелени или бар шаргарепе. Добро је да кокош и зими чепрка по штали, комори или по шупи, да се тпме креће и лепрша. Ако тако држимо своје кокоши, остаће нам оне и зими здраве; носиће и зими а с пролећа ће пронети много раније.

Земљорадња у ратном стан»уЈесенас су неки мудријаши говорили по селу: «Ђаво ће сејати вепријатељима!» Да ове луде речи нвје нико послушао, види се и по томе, што су по целој нашој држави њиве јесенас посејане. Местимице су још и више посејали него лане што су. Само у неким јужним жупанијама н. пр. у Бачкој што су мање посејали него што су лане. То се већ и по томе равуме што је Бачка близо Србији те се ту рат већма и осећа. Но и ту неће бити невоље, јер је мало њива остало непосејано, па ако се у богато.ј и плодној Бачкој није посејало јесенас толико пшенице ко-