20. октобар
„20 скатодире.
вата
ЗАСТАРЕЛИ ТРАНСПАРЕНТИ
.“
На митингу приликом дочека маршала Тита, који је окупио 200.000 Београђана, између актуелних и нових транспарената, који поздрављају уговор са Пољском или манифестуду непоколебиву жељу да Истра са Трстом припадне Југославији, појавио се и овај транспарент. Он позива у борбу. Да ли оружану или предизборну, — свеједно. Тек, давно је прошло време кад смо ослобађали нашу земљу, а и 11 новембар 1945 · далеко је за нама, Осим тога, наша држава с данас има своје званично име, које. се разликује од оног на транспаренту.
; » ОПАСНОСТ ЗА ПРОЛАЗНИКЕ
Много је рушевина већ рашчишћено у: Београду, па ипак има дош траверза, бетонских греда и зидова који »висе о кончићу« н прете да се сруше на пролазнике. И овај зид
= порушене _ зграде на углу Милоша - Великог улице и Војводе Миленка неће одолети првом пролазу камнона или кошави, Постоји озбиљна опасност да се сруши на пролазнике, сако га одговорни благовремено не "поруше,
ФУКРАШЕН« УЛАЗ У РАДИО-СТА“ НИЦУ
Колико људи, жена и омладине У лази свакодневно у зграду у којој се налази Радно-станица. .. Колико ЊИХ пролази поред те зграде... А НУкоме не боде очи, — нарочито у овој акцији улепшавања Београда, — та“ ко »дивно украшен« улаз у зграду. Пре свега, ту су знаци несуђене победе »Велико-Немачког Рајха«, жалосна Викторија, која је за време окупације досадила и најхладнокринијима, а затим празни рамови са ружним остацима плаката, и, најзад »свежа« парола: »Сви на гласање«, Шта ради омладина овог рејона, 8 шта културно-просветни одбори Радио-станице2 = структури
( | НЕ
Смањење трошкова производње
треба и мора да се осети и на цени робе
»
Наше синдикалне организације, улазећи у првомајско так: мичење, поставиле су себи неколико основних задатака. Поред задатака на своме организационом сређивању — уређењу синдикалне администрације, статистике, _ слању _ редовних извештаја итд. поред рада на културно-просветном пољу и давања прековремених добро. вољних радних часова Фонду за обнову земље — организације 'су себи ставиле у задатак да се | све снаге усредсреде на три важна правца У самој производњи: прво, повећати производњу 6ољом организацијом посла, 6ољим и вештијим коришћењем машина и алата, интензивнијим радом _ проналажењем _— нових форми рада, савршенијих алата |и машина, бољим искоришћава| њем сировина и повећањем рад. | не дисциплине; друго, побољ | шати квалитет робе, производи| ти јачу, чвршћу и лепшу робу и треће, снизити цене производима појевтињавањем дње.
Ова трећа тачка у многоме произилази из прве, па је по. требно одбацити сав онај непотребан баласт и бирократизам из процеса производње, да би се трошкови производње сма. њили.
По првом задатку ми смо већ у великом броју фабрика и пре дузећа учинили озбиљне кораке напред и постигли видне резултате. То је доказ да смо такми. чење по овом задатку правил-
пронзво-
ОСТВАРЕЊЕ БУЏЕТА ЗАВИСИ У ПРВОМ
ЗАБОРАВИМО НА ЈЕДАН ОД ВАЖНИХ ЗАДАТАКА ТАКМИЧЕЊА
но схватили, 3 досадањи резултати сведоче нам да ћемо на том пољу имати стално све веће успехе. По другом задатку, побољша. њу квалитета робе, учинили смо много мање. И ту постоје неки мали успеси, али извесне грешке доказују да овај задатак нисмо озбиљно схватили, јер У појединим предузећима постоје чак и озбиљни пропусти, тако да се скоро уопште не гледа на квалитет произведене робе. Неки то приписују такмичењу по првом задатку, тврдећи да са повећањем производње квалитет мора да опада. Међутим, то
није тачно, јер се у многим предузећима, поред повећања производње, истовремено по-
бољшао и квалитет производа. Зато можемо рећи да се на том не ради добро. У неким предузећима се догодило да је роба по квалитету испала слабија него пре такмичења. Но, тога је било и раније и тада се то није приписивало првом задатку такмичења. У сваком случају мора се обратити већа пажња побољшању квалитета робе, како би се и тај задатак повезао са првим и дао Као резултат, поред повећања производње, и побољ шање квалитета производње. По трећем задатку, У погледу смањења трошкова производње и снижавања цена продуктима, учинили смо најмање. Међутим, решавању. овог задатка мора се хитно приступити, Он је органски везан за први задатак, јер
СЛОЈЕВА
повећањем продуктивности рада смањују се трошкови производње. На пример: до пре извесног времена у појединим нашим фабрикама ткачи су радили на једном или два разбоја. Сад раде на четири. При истим условима, истом броју радника и машина, у фабрикама обуће повећала се производња за 15 до 20% итд. Ако је акордна, тарифна, ставка остала иста, режијски трошкови предузећа се сада смањују јер се деле на већу масу пронзвода. Зато про. извод кошта мање. За толико колико су трошкови производње данас смањени, требало би и цена производима на тржишту да буде мања.
У самој производњи на много места У много случајева постоје могућности где би бољом орга. низацијом посла могли да се снизе трошкови производње. А то се постиже бољом организацијом набавке сировина, смањењем броја непродуктивних људи у предузећу итд. Узмимо само један пример који није усамљен, а који нам говори где ин како се могу снизити производни трошкови.
У фабрици обуће „Пролетер“ раније „Бостон“, данас има административног особља за једну трећину више него пре рата, и. ако за то повећање нема уоп ште оправданих разлога. У тој фабрици свака су колица заузета произведеним цокулама, и због тога што нема колица, што цокуле нису отпремљене у ма-
РЕДУ ОД ЗАЛАГАЊА ШИРОКИХ НАРОДНИХ
После изгласавања буџета
Буџет за 1946 годину је први општи државни финансиски план Федеративне Народне Републике Југославије. Од ослобођења па до краја 1945 године ми смо има“ ли «нстем једномесечног, дво“ месечног, тромесечног и шесто. месечног буџета. Систему краткорочног финансирања морало бе приступити због тога, што су у земљи у то време постојале нередовне прилике рат и период непосредно иза њега те нису постојале могућности правилног : прорачуна расхода и прихода. Општи државни буџет за 1946 годину, који је ових дана изгласан на заједничкој седници оба већа Народне скупштине, претставља наш велики успех, Он јасно сведочи да се код нас ; привредне и финансиске прилијке сређују темељно, брзо и правилно; да претавници народне власти предузимају све што је потребно да Се држава што пре и потпуно организује у духу на“ ше нове друштвене структуре и карактеру нове народне привре“ де. Није прошла ни пуна година дана од свршетка рата, који је код нас оставио најстрашније последице, а већ добијамо буџет, без кога се не може ни замислити уредно и правилно финансирање државе. .
Променом која је настала У
наше земље, преласком власти из руку ненародних режима У руке народних маса, створене су нове могућности развојних форми у привреди и финансијама. Неће се више код нас дозволити експлоатација, нити подвргававање личном интересу појединаца општенаролних интереса. При> вредни хаос, који је служио као средство за нагомилавање ботгатетва повлашћених поједина ца, отклоњен је и на његово ме“ сто постављен, у првом реду, интерес широких слојева радног народа кроз општи државни привредни план Општи државни привредни план не Само да даје осмов за економско, социјално и културно уздизање народа, отклања све последице и могућности експлоатације него омогућава и неминовно захтева, оп“ "ити финансиски план.
Ова два плана, привредни И финансиски. толико условљава'у један другог, да не може потојати привредни план без финансисжог, нити се пак може остварити финансиски план без општег привредног плана, Е
И. поред тога што су огромне потребе наше ратом опутошене земље, приликом састављања бупета спроведено је. начело нај чвршће штедње у трошењу лдржавних финансиских срестава,
Ми се налазимо у годинама ве. ликих напора да се обнови по“ рушена и попаљена земља, и да исто време ударе чврсти
се у темељи за њен бољи економски развитак. Зато су расходи све
дени на најнеопходније, на. финансирање, у првом реду, оних
потреба без којих неби постојала могућност несметаног развоја нашег друштвеног и економског живота, Стога, и поред тога што су предвиђени расходи
по овом буџету велики, — општи државни буџет предвиђа укупне орасходе у износу од
33,960,415.000 — можемо слободно тврдити да је наш буџет реалан. Реалан с обзиром на при лике у којима, живимо. Он претставља основни извор свих др> жавних финансиских средстава потребних за привредну изград њу земље, за, · наоружање наше Армије која треба“ да обезбеди мирну изградњу _нашим напаћеним. народима, да се чапочето дело – народног просвећивања и културног Уздизања убрза. Оно што је битно и ново Код нашег буџета, то је да он није никакав резервоар при: хода који ће се расипнички трошити у ненародне сврхе, него, напротив, извор прихода који ће се трошити по принципу најчвршће штедње у интересу општих народних потреба. Он претставља управо утоку свих прихода из којих ће се равномерно, по унапред утврђеном плану, вршити финансирање из> датака у општенародном интересу. А то Управо значи да ће се сва материјална средства, прикупљена овим, буџетом, у крајњој линији вратити привреди,
народу, У истој мери само у другом виду — повећавањем материјалног и културног стандарда живота народа.
И, као што се приликом састављања _ прорачуна расхода спровео приншип штедње са, циљем да се постигне што већа равнотежа, буџета, исто се тако у прорачуну прихода водило рачуна да предвиђени приходи буду што реалнији и да обухвате све постојеће изворе прихода у привреди.
Контрола извршења буџета поставља се најстрожије. Она мора да допринесе што правилнијем извршењу _ финансиског — плана, ла принцип штедње дође дђ најјачег израза. Због тога се мора потпуно напустити стари начин контроле извршења, који се сводио- углавном, на формалистичко испитивање докумената и налога за исплату. Она се мора апровести свесно, предано и чврсто у смислу основног буџетског принципа штедње и опште“ привредне ситуације, |
Можда бе у нашем општем др: жавном буџету, детаљном анализом, могу да нађу извесна пропусти и недостаци, али је неоспорно тачно да да он у целини претставља финансиски план који поставља стабилне темеље за потпуну изградњу наше привредне стварности,
М. РОСИЋ
гацине, јако се отежава даља производња. Цокуле леже готове а не могу да изиђу на тржиште само зато, јер нема ексера за потковице. А ексера за пот. ковице није да нема зато што их уопште нема, него зато што се предузеће није побринуло да истовремено, када је наручило потковице, наручи и ексере за њих, или боље речено зато што се предузеће, управа предузећа, није побринула — чим је доби. ла производни задатак — да од: мах предвиди све што јој је потребно, до најмањих ситница, Тако би бољом организацијом набавке _ потребних _ сировина производни задатак могао боље да се изврши и произведена роба би знатно јефтиније коштала,
Зато је неопходно потребно будно пазити при свакој операцији процеса производње да би се произвело што више робе, што бољег квалитета и да то што произведемо што мање кошта, Морамо настојати из дана у дан да пару по пару сма њујемо трошкове производње који нису неопходни. Јер, свако смањење трошкова пронзводње треба и мора да'се осети и на цени робе.
Правилно је урадио Месни одбор графичких радника који је, пажљиво проучио цео процес производње и утврдио да се трошкови штампања књига могу умногоме смањити. То сма. њење наступа када се изврши детаљна коректура у самом рукопису,, а не када је слог већ сложен. Раније се обично код вршења коректуре по извршеном слагању мењало 10% слога, па и више, тако да је и коректор био више на послу ангажован, а и машине и радници су чекали на.коректора. Месни одбор графичких радника своја запажања доставио је послодавцима и на заједничкој конференцији још једанпут су прегледане и расмотрене све калкула. ције и свака организација по. сла. На основу тога се установило да књига може бити јевтинија. Послодавци су се сложили са Месним одбором графичких радника и као резултат тога ми данас већ имамо у продаји јевтинију Књигу.
Тим путем требало би да иду све · синдикалне организације, Радници и намештеници, су У првом реду животно заинтересовани за смањење трошкова производње, а самим тим и за смањење цена, јер се тим путем повећава њихова реална надница, јача куповна моћ и побољшавају услови живота.
Тако ћемо повећањем проинз. водње имати више продуката на тржишту. Лепшом робом и бољим квалитетом робе најбоље ће бити подмирене наше потребе, а ако је роба јевтинија, моћи ћемо више да је купимо. Зато сваки на свом сектору треба да поради да се то што пре постигне, То ће побољшати услове живота нашег радног народа, и радничке класе у првом реду. То ће створити материјалне Услове за још већи полет на пољу обнове земље, на пољу такмичења. И, то ће најзад, У крајњој линији, економски ојачати
нашу земљу, Грга ЈАНКЕС
ОоПпРАВДАНИ СТРАХ
"Данашњу »>бојазан за рат« изазивају акције извесних поли-
тичких група,
Стаљин
— Удри, шта чекаш! — Море, ја бих, али види
колико њих њега чувају.
5
пре
ЂУБРЕ КРАЈ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ
У непосредној близини нове зграде Зач вода за лечење шуге у Кнеза Павла у“ лици смештен је сандук за скупљање ђубрета. Заборављајући да се ђубре по. ново разноси на њихове станове, грађани
овог дела улице просипају га испред и око сандука, не водећи рачуна кад ће се оно камионима пренети. Тако се нижу гомиле ђубрета поред ове здравствене установе.
Љубомир ВУКДРАГОВИЋ
КО ЈЕ КРИВ:
Зграда у Косовској улици 37 у којој станује око 40 породица под надзором је Управе државних добара. Мако кирију станари уредно плаћају, већ десет дана на степеништима зграде не гори осветљење. Станари лутају ноћу по мрачним _ степеницама и то само зато, што Управа добара није исплатила примљене рачуне за електрику.
Занста је чудно да данас, када сваки појединац мора схватити шта значи правовремено одговарање обавезама пре ма јавним установама, чиновници Управе добара заборављају да изврше оба“ везе ове угледне народне установе,
Жив. ЂОРЂЕВИЋ
ЗА ПАРЕ — ОДМАХ, БЕЗ ПАРА — ЗА УСКРС
Док се грађани у добровољном раду такмиче на радовима за чишћење града, поједини радници запослени у Отсеку за чистоћу који су највише позвани да на том пољу допринесу, беже од посла и не обављају поверену им дужност. Тако су ми пре неки дан радници који раде са камионом бр. 15 тражили за изношење 7 канти ђубрета 100 динара,
мако је Отсек за чистоћу преко штампе дао обавештење да се за то не сме плаћати. Када сам раднике упозорио на то они су одбили
саопштење, да изнесу
ђубре и одговорили да они то чине са. мо тамо где им се плаћа, а да ће ђубре из ове куће изнети о Ускрсу. После то• га отишли су са празним камионом. Питам се да ли треба на таквом месту држати овако несавесне људе и да ли њихов такав поступак сме остати не кажњен, Народни новац којим се плаћају не сме се бацати на ове нераднике који користећи градске камионе и бензин хоће да остваре за себе посебне зараде.
Магдалена МИЛАДИНОВИЋ, Михајла Богићевића 6
ГРАБАМИ БЕОГРМЈА
ТРЕБА ПРИСТУПИТИ СТАЛНОМ СКУПЉАЊУ, КОРИСНИХ ОТПАДАКА
Досадашње акције на сакупљању корисних отпадака показале су коч лико наша привреда може имаги корисоти када сав народ заједнички спаса. ва оно што на први поглед изгледа сасвим непотребно, Скупљање хартије, стакла, старог гвожђа, крпе, конзерви итд. показало је да су све организације правилно схватиле значај ових акција. Међутим до сада су све акције спровођене повремено, тако да је у међувремену, од акције до акције, велики део корисних отпада. ка пропао. Мако се наша привреда нагло обнавља и изграђује ипак не би скупљање корисних отпадака требало занемаривати. 5
Зато би било потребно организо= вати стално прикупљање корисних от, падака. У свакој кући треба одредити једно место које ће бити заклоњено од временских непогода и у њему сместити неколико старих сандука или корпи које би биле одређене ва поје“ дине врсте отпадака. Антифашистичке оргаћизације, првенствено пионирске, недељно или петнасстодневно обпила= зиле би све куће и односиле прику-“ пљене отпатке,. Народне власти имале би овде само да пронађу магацине где би се све то прикупљало и да после прикупљања на једном рејону поша љу своје камноне који би то пребапили до магацина. На овај начин би наша индустрија дошла до сировина које су јој неопходне, у
Мих, СИМИЋ