20. октобар

ПРИЗНАЊЕ НАЈБОЉИМ РАДНИЦИМА НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА

Свечана конференција, сазвана од стране Месног синдикал.мог већа, Градског извршног народног одбора, Извршног одбо.ра Фронта за, Београд, Антифашистичког фронта. жена и Градског одбора УСАОС.а, на, Коларчевом универзитету у суботу 30 марта, била је јединствена прилика да се све антифашистичке организације боље упознају н дају јавно признање нашим најбољим људима из производње. Првомајско такмичење у Београду прихваћено је свуда по нашим предузећима, и установа. ма. Радничка класа улаже све своје снаге у обнову земље. Такмичење је дало већ до сада сјајне резултате, Мако је такми. чење још у току и није заврше. 0, из ових непотпуних резултата, које до сада имамо, види се да смо постигли добре успехе. Радничка, класа, Београда, чини и Учиниће све, да година 1946 буде година великих победа, на, пољу обнове земље и да речи нашег великог друга, маршала, Тита, постану дела.

У прошлим такмичењима није био случај да све наше антифа» шистичке организације буду темељитије упознате са постигнутим резултатима. То је п ретежно остало међу самим радницима. Нису се упознали поближе са, људима, који су у такмичењу постигли најбоље резултате — са најбољим људима наше земље. Није им било дато ни дужно признање. Ова, конференција направила је прелом у том погледу. Она, је имала, за циљ не да сумира коначне резултате такми. чења, већ да упозна оне људе, ко. ји су досада постигли најбоље резултате, да. им ода јавно признање и почаст; да она искуства, и радни полет који постоји у оом такмичењу у нашим фабрикама, антифашистичке организа. ције пренесу на читав народ; да, такмичење и обнова · земље постане својина сваког поштеног грађанина нашег слободољубивог Београда,

Као знак пажње према најбоим људима наших предузећа, решено је! на седници Извршног одбора Фронта, да. се организује та, конференција, и да се даду поклони. Градски одбор Фронта, дао је у ту сврху 10.000 динара, Месно синдикално в:ће дало је 10.000 динара. Градски одбор АФЖ-а, 10.000. динара, ИНО дао је 20.000 динара и Градски одбор УСАОС.а, 8.000 динара. За тај новац купљени су за 148 најбољих људи наших предузећа, по једна књига са посветом од горе · наведених организација, купљени су мантили, ципеле, ддела, што ће им бити предато ових дана. Награде су распорећене према, заслугама појединих такмичара. Када је у Месном синдикалном већу било саопштег. но ко ће шта, добити и биле подељене прве награде, ту смо опет видели велико самоодрицање награђених. На пример, друг Воја Тепавац, радник из текстилне фабрике „Октобарска, слобода“, који је добио прву награду, нако нема капута, рекао

"је да се он одриче тог дара у корист пострадалих крајева. Ка.да му је скренута пажња, да он нема капута, одмахнуо је руком и рекао: „Ма, ја ћу већ некако да прођем и без њега“.

Ове лепе особине самоодрицања и ударничког рада на пољу обнове земље треба, да служе за пример читавом нашем народу.

Грга ЈАНКЕС

МИ ЗНАМО ШТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ ЗНАЧИ ПОВЕЋАЊЕ ПРОДУКЦИЈЕ

Разловор са тројицом натрађених

— Одељење за бојење није мо. гло на време да сврши сав по. сао који се из дана у дан нагомилавао. Било је потребно слати материју у Грделицу да би се тамо бојила. То би повукло и подизање цене штофу. Помисао на. повећање цене и моје другове ван фабрике, који би ту по: већану цену морали да плате, није ми дала мира. Размишљао сам дуго и досетио се. Вадио сам комаде штофа непосредно по фарбању из вреле воде. Тиме сам постигао убрзање рада за сто процената, а уз то и ве. лику уштеду фарбе. Штоф није морао да путује за Грделицу. Успео сам... Радује ме што сам предложен за награду, јер ће сада и старији другови видети да ми омладинци можемо исто што и они. Трудићу се да и даље радим на усавршавању производње, Тим речима објашњава, свој успех радник — омладинац Во. ја Тепавац, мајстор одељења, за, бојење у Београдској фабраци текстила „Октобарска, слобода“. '

Млад и свестан значаја првомајског такмичења, Тепавац је схватио озбиљно постављене за. датке, размишљао о свом послу и успео да убрза производњу. његови другови из синдикалне подружнице предложили су га као најбољег радника свог предузећа за награду.

Привредни савет одлучиће да ли ће Тепавац носити и име ударника. Ударник који то име хоће да задржи и у овом такмичењу

~— Томо, да ли је ово добро заварено 7

— Томо, да урадим овако |

— Томо, шта ти мислиш 2

У машинској радионици сфа. брике „Пролетер“ Томо Врбашки је човек чије се мишљење и са. вет поштују. Једино он може да одговори на сва, постављена, питања, а, то чини савесно и са, задовољством, У прошлогодишњем такмиче. њу Тома, је добио титулу ударника. Досада је то име часно носио, имајући поред титуле признање свих својих другова,

Првомајско такмичење није Врбашки дочекао скрштених руку ослонивши се на старе успехе. Приступио је још савесније раду и у току такмичења, постао проналазач,

Малим аларатом, који се учвршћује на ексцендер-преси, Томиним проналаском, прон-

зводња адрема-плочица, убрзана, је за 500 од сто. Док су раније за 70 секунди човек и машина могли да избаце свега, 10 адрема-плочица, Тома помоћу свога проналаска изради за и. сто време 55 плочица. Опасност од несрећних случајева при раду овим проналаском је потпуно уклоњена. Адрема-лочице су израдом на новом апарату много јевтиније.

Шта је побудило Тому Врба. шког да проналази и такмичи се 2

— Добили смо наруџмбу за, мзраду 100.000 адрема-плочица, Израда по старом систему била је не само спора, већ и скопчана са многим опасностима по радника. Пре кратког времена, наша најбоља радница са, ста. рим алатом изгубила је два пр. ста при изради ових плочица. Помислио сам: „Данас она, су. тра неко други“!,,. Требало је заштитити руке мојих другова им ја сам тражио начин, Постигао сам да заштитим руке од

Групе најбољих радника

– ве

Воја Тепавац из фабрике; „Октобарска слобода“, ·

повреде, а, уз то да повећам и: убрзам производњу. Знам шта повећање продукције значи за, обнову земље, знам да сам помогао и својим друговима, оне. могућивши даље несрећне случајеве и задовољан сам.

— Зар ћеш на томе да останеш 2

— Никада! Радићу и проналазићу и даље,

Ето, то је Врбашки Тома, мајстор машинске радионице фа.брике „Пролетер“,

ЉИ У ПРВОМАЈСКОМ ТАКМИЧЕ

а лкамвмјис та аиаа--=--=—–

гБУ __

паре

Хтели смо да У канцеларији „Епса“ посетимо монтера, Везингера. Слободана.

— Он је на. терену, одговорио је секретар предузећа,

Везингер неће моћи о себи ништа, да каже, али зато о њему говори његов рад и његови другови. Он је електро-монтер, али он је и просветни радник, јер Везингер уноси у куће наших људи града и села, села, наро. чито, светлост, електричну све. тлост, услов који омогућава,

Тома Врбашки, радник из фабрике „Пролетер“

ног дана увече седи поред стола, чита, и образује се. Није ли, дакле, Везингер збиља просвет. ни радник 7

Нема ни месец и по дана, от. како Везингер ради у „Епсу“. 19 фебруара, створена је при дирекцији прва, радна група и њено руководство преузео је Везингер Слободан.

Извлачење електричне линије између села Шјалинаца, на Мо. рави и Камен Дола, биће завршено знатно пре одређеног ро-

радном човеку да после напор. ка.

У писму упућеном Месном синдикалном већу из подружни. це „Епса“ стоји објашњење;

„За овакав темпо у раду може се захвалити томе, што се на челу групе налази радник Сло. бодан Везингер, који по способ. ности, одлучности и љубави пре. ма послу служи свим осталим радницима као пример.“ ,

При монтажи изолатора, и клема за електрични кабао, Везин. гер је употребио лествице од конопца уместо чекрка помоћу кога су се радници пели на е. лектрични стуб. Тиме је пости. гао да, посао, који је радило пет људи, сврши сам. Рад је убрзан за 500 на, сто.

Највећи проблем за Дирекцију и инжењере „Епса“ претстављао је утовар калемова, са, каблом, тешких преко две хиљаде килограма, који су лежали у блату на Годоминском пољу код Смедерева. 5

Везингер је показао да је не само добар радник, већ да има. и проналазачког смисла. Џомо. ћу две котураче и косе равни, учвршћених на камиону, он је тај посао свршио само са два човека, за време од 10 минута.

Јошт много би.могли да гово. римо о Везингеру им његовом раду, али подвући ћемо само један успех његов и групе коју води: за 17 дана, по блатњавом терену Годоминског поља, група је извукла електричну мре. жу у дужини од 9,5 километара, Другови су предложили Везин. гера за награду.

Можда би Везингер Слободан могао да да тачније извештаје о своме раду, али ·

„Он је на терену“.

Б. ВУЧКОВИЋ

Радници заслужни за повећање продукције

Радници који су досадашњим про“ наласцима н усавршавањем у прво мајском такмичењу заслужили да буду награђени:

МЕСНИ ОДБОР МЕТАЛАЦА

Мирко Китановић, стругар индустрије мотора Раковица, истакао се у раду изван радног. времена на узради двеју нових машина које су одељењу потребне.

Станоје Маринковић, пословођа-бравар иид. мотора Раковица, истакао се у раду У конструкцији на новим пумпама за са. пуницу.

Димитрије Капетановић, машин-бравар исто као и друг Маринковић,

Драгослав _ Недељковић, партивођа фрезача инд. мотора Раковипа, пожртво“ вано ради, убрзава рад комбинацијом система склапања фрезера и на тај на» чин смањује време на сваком послу.

Бора Трајковић, стругар инд. мотора Раковица, сопственом иницијативом оспособио је н пустио у рад аутомат-струг два месеца раније него што би то по предвиђеном плану било урађено, уштедом материјала,

Филип Капларевић, партивођа-механи. чар, властитом иницијативом поправио је 50 расходованих азуто-свећица,

Радивој Милошевић, алатничар у пре. дузећу инж. Глигорија Поповића, пронашао је алат за израду нгле за карбидне лампе, чиме је пронзводњу повисно за 750, а квалитет израде 1000/0.

Душан Стевић, стругар у предузећу меж. Гл. Поповића, одликовао се .израдом. месинганих запушача за карбидне лампе, Од дневне производње која се кретала до 200 ком. дневно повећао је производњу на 480 ком.

Алојз Лашић, монтер у предузећу инж, Гл, Поповића, конструнсао је и направио алате за повијање стремена и спајање носача за бренерс н тиме повисио про• изводњу за 650.

Милош Ловренски, машин-бравар у предузећу »Југ«, истиче се у руковођењу радова при изради великих моторских глава за моторе већег капацитета, пре» бацује често норму за 100%, _ одличан организатор и руководитељ при одговоре ним пословима (предложен је за уларни> ка н за одликовање Орденом рада),

Фубиша Марисављевић, алатничар пре•

дузећа Јована Т. Марковића, његовим конструисањем алата као ни израде истих постижу се добри резултати н премашује се норма. Иначе је један од највредни“ јих и најспособнијих радника.

Велимир Милошевић, механичар преду. зећа >Челикос«, израдио је алат за по-

Везингер Слободан најбољи монтер „Епса“

штанске катанце, пронашао нове опруге н скратио радно време за 20 дана.

Душан Самарџић, ливац фабрике >Гођеваца а. д., под његовим руководством стално пребацује постављену норму в8 550/6.

Радомир Петаковић, стругар фабрике зГођевац« а. д., убрзао је рад на изра• ди зубаца за дрљаче за 509/%,

Лазар Крчединац, електро-механичар

предузећа >Телеграфија«, – израдио је алат за израду термнчких калемова, Филип Кавгић, алатничар – предузећа

>Телеграфија«, израдио је бољи алат ва израду поклопаца за претплатничке теде» фомске осигураче и бољи алат ва опруте групних телефонских осигурача,

Велимир Трбојевић, металостругарски ученик предузећа »Телеграфија«, повећао је своју продуктивност а нарочито се не стакао у ливењу термичких калемова са бакелитом и прекорачио норму за 400/7.

Миодраг. Петровић, прецизни механичар у >Микрону«, израдио је прототип ацетиленске лампе,

Милан Исаковић, алатничар-предраднне пресераја одржава своје машине у наје бољем реду, добар организатор и нај, бољн радник,

Богољуб Михајловић, алатничар, истаКао се у прављењу н поправљању старнх алата. У прековременом раду направио је алат за бушење војничких потковица, који ће се ускоро применити н повећати производњу.

Александра Денда, радница у пресе« рају на штанцовању волујских потковица и креветних окова, прелави норму за 1500/ у,

Мара Вујичић, ваднипа прелази норму за 620/%.

Радосав Нешић, фрезер организатор свога дреераја, залаже се на подизању вових кадрова м заједно са другом Михајловићем учествује У изради новог а лата,

Димитрије Пецић, машин-бравер инлустрије »Обилиће, оправио је фрикциони каиш на фрикпионој преси, наместио опругу која избацује савијене шарке, што смањује опасност ознеде,

Слободан Везингер, намештениг преду. зећа »Епсе конструнсао је нарочиту направу помоћу које се утовар калемова врши за 10 минута и то само два радниКа. Поменути калемови су тешки око 2000 кг. и до сада је био велики проблем утовар истих, Истовремено је примерно способан вредан, самопожртвован и Прбавима ла за ударника.

на пресама,

Недељко Нинковић — УЕпс«, показао је

пожртвованост у раду, те је радио по сао који се уопште не ради зими, Друг је сасвим друге струке, али је савладао посао, отишао на терен испитивања ге олошких формација за будућа хилдропо» стројења _ Власина-Врла. Стручњаци су тврдили да се овај посао не може обавити зими; друг Нинковић је то тврђење чињеницом побно. "Братољуб Радовановић — предузеће >Панцер«, дао је идеју да би сечење месинганих штифтнова ишло брже на преси помоћу штанцне, Покушај је успео ни тиме је продукција на тој операцији повишена за 5000/), а поред тога постигну. та је уштеда у материјалу за 900/р.

Мирослав Анђелковић, лимар предузе“ ћа >Морава«, провашао је нов начин кројења делова за штедњаке.

Ланипа Црнојевић, ралница предузећа >Морава«, пронашла бољи начин кроје« ња штупни за штедњаке н пећи те је на тај начин убрзала рад скоро за 1000/5.

Љубомир Госковић, шлајфер, у бољој организацији рада »Моравае,

Сава Голић, ливац предузећа >Морава«, овојим радом и залагањем замењује више од два просечна радника. Премашно је норму за 15097.

Богдан Матовић, техничар предузећа »Микронс, истакао се као самостални конструктор у упрошћавању Морзеовог апарата и алата.

Сима Маричић прецизни _ механичар предузећа »Микрон«, пребацио је норму на монтирању Морзеовог апарата за 87%.

Тома Врбашки из предузећа >Пролетер«, усавршио је својим проналаском нових алатки производњу адерма — плочица те је пребачена норма за 500%.

Радивоје Станисављевић, ливац преду“ зећа Драгољуба И. Николића, запазио је да се код кокиле за >Форде У8 дешава“ ло да се одбацује понекад и 15—20% одливака услед рђавог наливка, после поправке истог од његове стране нема више неисправних комада.

Будимир Павловић, дреерски мајстор, истакао се у организацији за спремање алата и исте сам направио тако да је завршена прва партија од 60 комада.

Милутин Јовичић, партивођа са обнове савског жел. моста, ради на демонтирању штапова конструкције отвора У и дао је већ резултата за 400/0.

Лука Грбић, партивођа обнове савског жем. моста ради на конструкцији И отвора нспод главног носача под тешким у. словима за рад, дао је до сада резултат од 20%.

Јосип – Фирић, златничар _ предузећа >Теприс«, својим радом на алатима И и. бумима за продукцију разних артикала које ј6 конструисао по личној иниција• тиви, предлаже се за награду,

Александар Милојевић, ливап иредузећа >Обилиће,

МЕСНИ ОДБОР ТЕКСТИЛАПА

Воја Тепавац, фарбар штофарб >Окто. барска слобода«, повнсно је пронзвод• њу 88 100 од сто, пронашао нов начин фарбања штофа у топлој води

Малетев Фема, штрикерка фабрике чарапа »Дом«, премашује норму ва, 54 од сто

Радуловић Елизабета, ришћује разбој за 97,2

Узелац Јосип,

ткачица, од сто; фарбарско-текстилни Радник Београдске текстилне индустрије, био је мницијатор за постављање ре• шетке на одволном каналу, успевајући ва тај начин да сакупи месечно ло 80 Кт, вуне, иначе један од најбољих рад ника;

Љубојевић Надежла, ткачица, шћује разбој за 97 од сто;

Михајловић Јелена, ткачица. Београдске текстилне индустрије, ради на 4 разбоја, искористила машине за 90 од сто;

Барух Матилда, трикотажа зЕлкаг, иг екетлује чарапе за: 100 од сто више од осталих, Водни у такмичењу од прокпиле тодине;

иско»

чекори-

Вујановић Деса, — трикотажа »Блка«, ради на изради мушких чарапа на машини »Стандард«. Досад је пракса би“ ла да се ради на две машине, она ради на три н успева да искористи њихов пун капацитет.

Вукмировић Лепа, предузеће »Лентас, сашије за девет часова 40 ком. кошуља одличног квалитета без крагне, постиже најбдље резултате у данашњем раду о-

ве струке; Кокотовић Софија, штрикерка У РДуваву«, ради са најмање отпадака, израЂује 18-20 комада џемпера са рукави, ма а без рукава 40-42; Алимпијевић Слобода, кројачина У >Дунаву«, шије дневно 150-160 мемте

ра н води рачуна о отпатпима;

Надежда – Игњатијевић, штрикерка У трикотажи »>Спорт«, уради више од • сталих за 25 од стао;

Ђорђевић Смиља, кројачица женског веша у трикотажи »Паризе, ради — на машини »>Оврлок«, пребацује норму за

28,3 од сто; -

Даница Мушић из ткачнице Миловановић, премотавањем потке пребацује норму за 55 од сто;

Јулија Теодосијевић, >Дунаву«, пребацује норму сто;

Бошковић Ружа, штрикерка чарапа »Дом«, пребацује норму од сто;

Живковић Аца, кројачки радник Првог одељења Војне одеће, истакао се у уштеди материјала;

Пава Киндић, ткачица у текстилној ниндустрији Јоргачевић, истакла се сво јим радом;

Лончар Стана, у Београдској текстил. ној индустрији ради на два штофарска разбоја;

Игњатовић Ружа н Вишњички Љубида, иницијатори првомајског такмичења и рада на 4 разбоја у Београдској тек. стилној индустрији.

шнајдерка У за 55 ол

фабрике за 64

МЕСНИ ОДБОР РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА КОЖАРСКО-ПРЕРАЂИВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Зипанчнћ Бранка, штеперка предуве» ћа >Пролетер«, најбрже ради; Сантовац Фрања, механичар предузећа >Бата«, о способио је уз помоћ два друга разне машине, нако је било потребцо да о" стаје прековремено на раду;

Митар Бабић из предузећа »>Арамба»

шић«, цвикује 250 чари, док је нор. ма 150 пари; Олта Миханловић, ради у фабрици

>Мињоне на три машине н свршава по. сао за два радника;

Светислав _ Луковић, омладинац — на предузећа >Арамбашић«, замењује квалификованог радника;

Божа Стефановић из предузећа »>Зам. ко«, добром организацијом поправио је квалитет у херихтерају за 100 од сто;

Радојчић Милоје из предузећа >Проле“ тер«, ради на ваљку у гумари где је се истакао својим савесним н добрим ра дом,

САВЕЗ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА ИНДУСТРИЈЕ ДРВЕТА,

· Дугар Алојз, из предузећа »20 окто баре, направно је на машини (бандсегу) једну справу помоћу које се пронзвод“ а повећава за 300 од сто;

Јовановић Ђока из предузећа »20 ок» тобар«, пронашао је начиа да се панеле плоче после фурнирања обрађују · на фрез,машини. На тај начин убрзана је производња за 400 од сто.

Петар Кокотовић, столарски — радннк предузећа НА-МАа, конструисао је ап» сец-машину која убрзава рад за 100 од сто,

МЕСНИ ОДБОР ЖЕЛЕЗНИЧКИХ И ТРАНСПОРТНИХ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА

Јовановић Коста, струтар ложиовице Београд, све задатке свршава мре врез мена и квалнтативно најбољеј “